Srčani udar i moždani udar spadaju među najopasnije medicinske hitnosti savremenog doba. Lekari upozoravaju da iako se često čini da se javljaju „iznenada“, u velikom broju slučajeva postoji niz signala i faktora koji prethode ovim događajima. Prepoznavanje ovih upozoravajućih znakova može biti ključno za prevenciju ozbiljnih posledica.
Kardiolozi i stručnjaci za cerebrovaskularne bolesti ističu da postoji nekoliko ključnih faktora rizika koji se u gotovo svim slučajevima mogu uočiti. Prema njihovim studijama i kliničkoj praksi, u 99 % slučajeva infarkt ili moždani udar ne dolazi bez prethodnih simptoma ili prisustva određenih zdravstvenih problema.
1. Povišen krvni pritisak
Krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često se naziva „tihi ubica“ jer može postojati godinama bez izraženih simptoma. Dugotrajno povišen krvni pritisak oštećuje krvne sudove i srce, povećavajući rizik od:
-
infarkta miokarda
-
moždanog udara
-
srčane insuficijencije
Simptomi povišenog krvnog pritiska često su neprimetni, ali mogu uključivati povremene glavobolje, vrtoglavice, crvenilo lica ili osjećaj pritiska u grudima. Redovne kontrole krvnog pritiska i održavanje vrednosti unutar preporučenih granica jedan je od najvažnijih načina prevencije.
2. Povišen holesterol i loša ishrana
Visok nivo „lošeg“ holesterola (LDL) doprinosi stvaranju naslaga u krvnim sudovima, što otežava protok krvi i povećava rizik od tromboze i srčanih udara. Kardiolozi ističu da:
-
kombinacija nezdrave ishrane bogate zasićenim mastima i trans-mastima
-
nedostatak voća, povrća i vlakana
-
prekomeran unos soli i šećera
…značajno povećava šanse za pojavu infarkta i moždanog udara. Promene u ishrani, povećanje fizičke aktivnosti i redovni lekarski pregledi ključni su faktori prevencije.
3. Pušenje i alkohol
Toksini iz cigareta direktno oštećuju krvne sudove, smanjuju protok kiseonika i povećavaju rizik od zgrušavanja krvi. Pušenje se smatra jednim od najznačajnijih nezavisnih faktora rizika za:
-
srčani udar
-
moždani udar
-
periferne vaskularne bolesti
Alkohol u prekomernim količinama dodatno opterećuje srce i jetru, povećava krvni pritisak i doprinosi gojaznosti. Stručnjaci savetuju: potpuno izbacivanje cigareta i ograničenje alkohola na minimalne, preporučene doze.
4. Stres i psihička opterećenja
Iako se često zanemaruje, hronični stres ima direktan uticaj na kardiovaskularni sistem. Dugotrajno prisutan stres:
-
povećava krvni pritisak
-
izaziva upalne procese u krvnim sudovima
-
utiče na hormon kortizol, što može pogoršati metabolizam i srčanu funkciju
U kombinaciji sa prethodno navedenim faktorima, stres značajno povećava rizik od srčanog ili moždanog udara. Aktivnosti poput meditacije, fizičke rekreacije, hobija i pravilnog odmora pomažu u smanjenju ovog rizika.
Kako prepoznati upozoravajuće znakove
Infarkt i moždani udar često počinju blagim simptomima koji se ne smeju ignorisati. Neki od najčešćih znakova uključuju:
-
iznenadnu bol ili pritisak u grudima
-
otežano disanje
-
vrtoglavicu ili gubitak ravnoteže
-
iznenadnu slabost u jednoj strani tela
-
promene u govoru ili vidu
Ako se pojavi bilo koji od ovih simptoma, neophodna je hitna medicinska pomoć. Pravovremena reakcija može spasiti život i značajno smanjiti posledice.
Prevencija je ključ
Kardiolozi ponavljaju da se infarkt i moždani udar u najvećem broju slučajeva mogu sprečiti. Ključne mere prevencije uključuju:
-
redovne lekarske kontrole i monitoring krvnog pritiska
-
zdrava, uravnotežena ishrana sa niskim sadržajem zasićenih masti i soli
-
redovna fizička aktivnost, minimum 30 minuta dnevno
-
prestanak pušenja i smanjenje alkohola
-
upravljanje stresom i kvalitetan san
Ove jednostavne promene životnog stila mogu značajno smanjiti rizik, a u kombinaciji sa redovnim kontrolama lekara omogućavaju da se bolesti otkriju u ranoj fazi.
