Bijeljina, grad u severoistočnom delu Bosne i Hercegovine, smešten blizu granice sa Srbijom, nosi bogatu istoriju i kulturu. Kao jedno od najvećih naselja u entitetu Republika Srpska, ovaj grad leži na obalama reke Drine, koja je imala ključnu ulogu u razvoju njegove privrede i društvenih odnosa. Međutim, devedesetih godina prošlog veka, Bijeljina je postala poprište sukoba koji su trajno promenili njeno lice i živote njenih stanovnika.
Godine 1992, rat je zadesio Bijeljinu, nekada simbol zajedništva i multikulturalnog suživota. Grad, u kojem su nekada dominirali mir i prijateljstvo, preplavili su strah i neizvesnost. U tom haotičnom periodu, mnoge porodice su bile prinuđene da napuste svoje domove, među njima i moja. Ostavili smo sve što smo poznavali, ne znajući kada i da li ćemo se ikada vratiti.
Razrada
Ratni preokreti i gubitak poverenja
Sa eskalacijom sukoba, zajedništvo je nestajalo. Ljudi koji su do juče delili iste ulice, radili zajedno i slavili praznike, sada su postali sumnjičavi jedni prema drugima. Nepoverenje se širilo, a osećaj nesigurnosti bio je sveprisutan. Moja porodica se suočila sa teškom odlukom – napustiti domovinu i krenuti putem neizvesnosti.
Beg u nepoznato
Kao izbeglice, put nas je odveo u Nemačku, zemlju u kojoj smo pronašli utočište. Iako smo bili zahvalni na prilici da preživimo i započnemo novi život, nostalgija za domovinom nije jenjavala.
Ključni izazovi sa kojima smo se suočavali:
- Prilagođavanje novom jeziku i kulturi
- Gubitak kontakta sa prijateljima i rodbinom
- Stalna briga za sudbinu onih koji su ostali
- Neizvesnost u vezi sa mogućnošću povratka
Svaki novi dan bio je podsećanje da više nismo tamo gde pripadamo. Ali, sa druge strane, izgradili smo novu snagu, sačuvali veru i nadu da će se jednog dana ukazati prilika za povratak.
Odluka o povratku
Početkom 2000-ih, kada su se ratne strasti stišale, odlučili smo da se vratimo u Bijeljinu. Nismo znali šta da očekujemo – da li će nas grad prepoznati, da li ćemo moći da se vratimo u sopstvenu kuću, kako će nas dočekati oni koji su sada tu?
Međutim, ono što nas je sačekalo bilo je daleko od očekivanog.
Neočekivan susret
Kada smo stigli do naše kuće, dočekao nas je prizor koji nas je istovremeno zapanjio i uznemirio. Kuća je bila očuvana, pa čak i lepše uređena nego pre, ali ispred nje je stajao nepoznat čovek. Kada smo ga upitali ko je, saznali smo da je on izbeglica iz Tuzle, kome je kuća privremeno dodeljena tokom ratnih godina.
Očekivali smo komplikacije, možda čak i neprijateljski doček, ali usledilo je nešto neočekivano – čovek je odmah ponudio da se iseli. Bez ikakvih sukoba ili pravnih borbi, pokazao je neverovatnu ljudskost i razumevanje.
Novo prijateljstvo iz prošlih rana
Taj trenutak nije bio samo povratak u kuću – bio je to i početak novog prijateljstva. Umesto neprijateljstva i netrpeljivosti, nastalo je poštovanje i solidarnost. Izbeglica iz Tuzle i mi, koji smo nekada morali da napustimo dom, pronašli smo zajednički jezik i sudbinu.
Naš dom nije samo fizički preživeo, već je postao simbol pomirenja. Danas, i dalje održavamo prijateljstvo sa porodicom koja je privremeno živela u našoj kući, dokazujući da je moguće prevazići prošlost i graditi nove odnose.
Ključni elementi ove priče
✅ Rat kao katalizator promene – Bijeljina je od mirnog grada postala mesto sukoba, što je mnoge, uključujući i moju porodicu, primoralo na beg.
✅ Izbeglički život – Nemačka nam je pružila utočište, ali je osećaj pripadnosti i dalje bio vezan za domovinu.
✅ Neočekivani povratak – Kuća koju smo napustili bila je očuvana i u njoj je živela druga izbeglička porodica, što je donelo iznenađujuću situaciju.
✅ Ljudskost i empatija – Umesto sukoba, naišli smo na solidarnost i prijateljstvo.
✅ Novi početak – Naša priča nije samo o ratu, već o mogućnosti da iz njega iznikne nešto pozitivno – ponovno povezivanje i pomirenje.
Zaključak
Priča o Bijeljini, ratu i povratku, nije samo priča moje porodice – to je priča mnogih koji su prošli kroz izgnanstvo i povratak. Između sećanja na prošlost i nade za budućnost, naučili smo da je moguće prevazići razlike i izgraditi nešto novo.
Rat donosi razaranje, ali ljudska dobrota i solidarnost mogu biti jače. Iz neprijateljstva može proizaći prijateljstvo, iz gubitka može doći nova prilika. Na kraju, ono što ostaje nije samo kuća od cigala, već dom ispunjen sećanjima, ljubavlju i zajedništvom.
I danas, dok hodam ulicama Bijeljine, osećam da pripadam ne samo ovom gradu, već i ljudima koji su, uprkos svemu, izabrali humanost umesto podele, prijateljstvo umesto mržnje.
