Novak Đoković je najbolji teniser svijeta i vjerujemo da ste svi čuli za njega. Potiče iz porodice čiji su korijeni prostrti širom Jugoslavije.
Iza svakog uspeha krije se priča, često složena, ponekad tiha, ali uvek isprepletana sa životima onih koji su oblikovali temelj. U slučaju Novaka Đokovića, jednog od najvećih sportista današnjice, porodična istorija nosi ne samo emocionalnu dubinu, već i odraz epohe, društvenih promena i ličnih izazova.
Njegov deda po majci, Zdenko, bio je vojno lice čiji je život obeležila služba, razdvojenost od porodice i kasnija težnja da ponovo izgradi porodične veze. I dok je Novak postajao globalni fenomen, koreni njegove priče ostajali su duboko vezani za razne identitete, sećanja i generacije koje su ga oblikovale.
Zdenko, deda po majčinoj liniji, radio je u Prištini kao vojno lice, dok je njegova supruga Elizabeta ostala u Beogradu, gde su zajedno odgajali ćerke Dijanu i Sandu. Međutim, razdvojenost i vojna disciplina doveli su do razvoda. Posle toga, Zdenko nije bio aktivno prisutan u životima svojih ćerki, što je izazvalo tenzije, posebno sa Dijanom, majkom Novaka Đokovića.
Vremenom, međutim, došlo je do zbližavanja i obnove porodičnih odnosa, a Zdenko je uspeo da postane deo Novakove priče, makar u trenucima koji danas imaju posebnu simboliku.
Iako nije imao stalnu prisutnost u životima unuka, Zdenko pamti posebne trenutke provedene sa Novakom, naročito jednu zimsku epizodu na Kopaoniku, kada su zajedno skijali. Još tada, kako kaže, u dečaku je prepoznao vaspitanje, dobrotu i urođenu sportsku snalažljivost, ali nije mogao ni da nasluti da će upravo taj dečak jednog dana postati legenda svetskog sporta.
Danas, njihovi susreti su retki jer je Novak stalno na putovanjima, ali kad god su obojica u Beogradu, trude se da se vide, makar na kratko. Zdenko živi na Banovom brdu, i često zna tačno kad Novak trenira, pa navrati na teren kako bi uhvatio nekoliko dragocenih minuta razgovora.
Zdenko ne skriva ponos kada govori o Novakovoj braći – naročito o Marku, za koga kaže da je veoma pažljiv i kulturni mladić. Posebno emotivno ističe i trenutak sa Novakovim sinom Stefanom, koji već pokazuje interesovanje za tenis. Kada su Stefana pitali zna li ko mu je pradeda, dečakov pogled bio je odgovor koji se duboko urezao u Zdenkovo pamćenje.
Zdenko otvoreno govori i o svom identitetu: on je Hrvat, i tako se oduvek izjašnjavao. Međutim, razume i prihvata što je njegov unuk prepoznat kao Srbin, s obzirom na to da mu je otac Srđan srpskog porekla, dok koreni vode i u Crnu Goru. Kako kaže, i da je Novak odrastao u Hrvatskoj, bio bi svojatan, ali i osporavan – jer veliki uspeh često izaziva zavist, bez obzira na naciju.
Zdenko se prisetio i kritika koje su Novaka zadesile tokom Adria Toura 2020. godine, kada je optužen za širenje virusa korona. On smatra da je Novak nepravedno targetiran – ne zbog grešaka, već zbog toga što dolazi iz male, srpske sredine, i što svojim uspesima narušava poredak “velikih nacija” u sportu.
Po njegovim rečima, to je svesna strategija onih koji ne mogu da podnesu njegovu dominaciju, naročito u poređenju s teniskim velikanima poput Federera i Nadala.
Majka Novaka Đokovića, Dijana, u detinjstvu nije odrastala u religioznom okruženju. Iako su njeni roditelji katoličkog porekla, tadašnji komunistički režim i ideologija jugoslovenstva ostavili su dom bez verskih obeležja. Božić i Uskrs nisu slavili, niti se govorilo o Bogu.
To se promenilo krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada se u porodici njenog supruga Srđana desio važan duhovni trenutak. Naime, njegova majka, tada teško bolesna, izrazila je želju da se unuci krste.
Tako su Novak i Marko kršteni 1992. godine, zajedno sa svojim roditeljima, u manastiru Žiča. Dijana je tada dobila crkveno ime Milica, jer je sveštenik predložio pravoslavno ime umesto rimskog Dijana. Srđan se prisetio imena Milica, koje je Dijana radosno prihvatila.
Priča o Đokovićima nije priča samo o sportskom uspehu – to je porodična saga, koja uključuje:
- 🔹 Različite nacionalne korene
- 🔹 Put od razdvojenosti ka zbližavanju
- 🔹 Transformaciju iz sekularnog u duhovno
- 🔹 Odbranu dostojanstva uprkos osporavanjima
Novak Đoković nije samo simbol tenisa – on je most između prošlosti i budućnosti svoje porodice.
On nosi u sebi vrednosti generacija, njihovu borbu, snagu i veru, ali i ljubav prema zemlji kojoj pripada, bez obzira na složenost identiteta. U vremenu brzih osuda i pojednostavljenih narativa, Novak ostaje ponosan na sve što ga čini – i kao sportista, i kao čovek.
