Oboljenje koje pogađa sve veći broj ljudi jeste raumatoidni artritis. On se širi tiho i uporno utiče na naš imuni i koštani sistem. Danas ćemo pisati o nekoliko savjeta koji vam mogu pomoći da se lakše nosite sa ovom bolesti.
Reumatoidni artritis je hronično oboljenje koje se razvija kao posledica autoimunog procesa. Njegov glavni cilj su zglobovi, ali se negativni uticaj može proširiti i na druge organe i telesne sisteme. Bolest se javlja najčešće kod žena, koje su i do tri puta podložnije oboljevanju u poređenju s muškarcima. Prvi simptomi se obično pojavljuju između 30. i 60. godine života, ali bolest ne bira strogo starosnu granicu – može se javiti i kod mlađih ili znatno starijih osoba. Važnu ulogu u razvoju bolesti igra i nasleđe, odnosno genetska predispozicija. Ako neko u porodici već ima reumatoidni artritis, šanse da se bolest javi kod drugih članova značajno su veće.
Na samom početku, bolest se često prikriva simptomima koji mogu proći neopaženo ili se pripisati umoru. Jutarnja ukočenost zglobova je jedan od prvih znakova. Ukočenost traje duže od pola sata i obično je praćena bolovima, otokom i smanjenom pokretljivošću. Da bi se uspostavila jasna dijagnoza, simptomi moraju biti prisutni najmanje šest nedelja. Bolest napreduje postepeno, i upravo ta tiha progresija čini je opasnom.
Naučnici su u poslednje vreme počeli da razotkrivaju moguće spoljne okidače za razvoj ovog oboljenja. Na jednom univerzitetu u Sjedinjenim Američkim Državama sprovedeno je istraživanje koje je ukazalo na bakterijsku povezanost bolesti. Ispostavilo se da određena bakterija, prisutna u zagađenim mlečnim proizvodima i goveđem mesu, može kod genetski predisponiranih osoba da podstakne autoimunu reakciju. U uzorku pacijenata obolelih od reumatoidnog artritisa, ova bakterija je pronađena kod 35% osoba, dok se kod zdravih dobrovoljaca pojavila u svega 8% slučajeva.
- Kada dođe do takve imune reakcije, organizam greškom napada sopstvene zglobove. Ovaj proces vodi do hronične upale, koja u dužem trajanju izaziva oštećenja hrskavice, kostiju i postepeno može uzrokovati ozbiljne deformitete. Osim bakterijskih uticaja, kao okidači se navode i virusne infekcije, stres i neadekvatna ishrana. Sve to može narušiti ravnotežu u telu i pokrenuti bolest.
Lečenje reumatoidnog artritisa zahteva individualni pristup. Ne postoji jedinstven lek za sve pacijente. Koriste se različite terapije – od antiinflamatornih lekova, preko imunosupresiva, do bioloških preparata koji ciljano utiču na određene komponente imunog sistema. Pored lekova, veoma je važno uključiti i fizikalnu terapiju, kako bi se očuvala pokretljivost i smanjila mišićna slabost. Zdrav način života takođe ima ključnu ulogu – preporučuje se izbalansirana ishrana, redovno kretanje i smanjenje svakodnevnog stresa.
Važno je naglasiti da je za ovu bolest rana dijagnoza od izuzetne važnosti. Ukoliko se na vreme započne s terapijom, šanse za očuvanje zglobova i prevenciju većih oštećenja su mnogo veće. Nažalost, mnogi oboleli ne prepoznaju odmah simptome i pomoć traže tek kada bolest već značajno napreduje. Često simptome pripisuju starenju, fizičkom naporu ili umoru, čime gube dragoceno vreme.
Prevencija bolesti u potpunosti nije moguća, ali određene mere mogu značajno umanjiti rizik. Preporučuje se konzumacija termčki obrađene hrane, posebno kada je reč o životinjskim proizvodima. Takođe, treba obratiti pažnju na higijenu prilikom rukovanja mesom i mlekom. Osobe koje imaju porodičnu istoriju bolesti treba da se redovno kontrolišu i reaguju na prve simptome ukočenosti, bola ili otoka.
- Iako bolest može biti teška i dugotrajna, uz adekvatnu medicinsku brigu, pravilnu terapiju i odlučnost, moguće je voditi funkcionalan i kvalitetan život. Važno je raditi na osvešćivanju ljudi o ranim znacima bolesti, kao i na jačanju znanja o faktorima rizika, kako bi se broj kasnih dijagnoza smanjio.
Razumevanje bolesti, njene prirode i okidača, daje snagu i pacijentima i lekarima da se sa izazovima reumatoidnog artritisa suoče sa više nade i boljim ishodima.
