Pored toga što je poznato ljetno voće, dinja je bogata hranjivim materijama. Njene sjemnke su potpuno jestive i posjeduju proteine, vlakna kao i omega kiseline koje su jako bitne.
Jedna porcija dinje od 150 grama donosi svega 53 kalorije, uz minimalnu količinu masti od 0,3 grama, oko 13 grama ugljenih hidrata i 1,5 grama vlakana. Ovaj sočni plod nije samo ukusan, već je i prava riznica hranljivih materija – jedna porcija zadovoljava približno 30% dnevne potrebe za vitaminom A i čak 80% potrebne količine vitamina C.
Dinja obiluje antioksidansima poput kolina, zeaksantina i beta karotena, koji štite organizam od brojnih bolesti, počev od običnih infekcija do ozbiljnih stanja kao što su kardiovaskularne bolesti i određeni oblici raka. Sa gotovo 90% vode u svom sastavu, predstavlja idealan izbor za hidrataciju organizma tokom vrelih ljetnih dana.
- Njene semenke su jednako hranljive i potpuno jestive.
- Bogate su proteinima, vlaknima i omega-3 masnim kiselinama (alfa-linolenskom kiselinom), čime dodatno doprinose ukupnim zdravstvenim prednostima ovog voća.
Blagotvorna svojstva dinje poznata su od davnina i obuhvataju niz koristi za zdravlje. Prije svega, dinja pozitivno utiče na zdravlje očiju. Zahvaljujući prisustvu beta karotena, iz kojeg organizam proizvodi vitamin A, zatim vitaminu C, luteinu i zeaksantinu, pomaže u očuvanju vida i štiti od degenerativnih promjena povezanih sa starenjem, poput katarakte.
- Konzumacija dinje može smanjiti rizik od astme.
- Studije pokazuju da osobe koje konzumiraju više namirnica bogatih beta karotenom (poput narandžastog i žutog voća i povrća) imaju manju sklonost razvoju ove bolesti.
Osim toga, dinja ima značajan uticaj na krvni pritisak. Sadrži kalijum, vlakna, vitamin C i kolin – spojeve koji zajedno doprinose zdravlju srca. Namirnice bogate kalijumom pomažu organizmu da izbaci višak natrijuma, čime se smanjuje povišeni pritisak i olakšava rad bubrega.
- Zahvaljujući svojoj lakoj svarljivosti, dinja se preporučuje i za ljude s osjetljivim želucem.
- Idealna je za konzumaciju na prazan stomak jer ne opterećuje probavni sistem.
Još jedna važna komponenta dinje je kolin, koji ima ulogu u očuvanju zdravlja mozga i nervnog sistema. On doprinosi:
- kvalitetnijem snu,
- boljem pamćenju i učenju,
- elastičnosti ćelijskih membrana,
- smanjenju hroničnih upala.
Redovno konzumiranje ovog voća pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i sprječavanju upalnih procesa u organizmu, čime se smanjuje rizik od bolesti poput artritisa.
Dinja ima i estetske prednosti – korisna je za zdravlje kože i kose. Vitamin A je esencijalan za proizvodnju sebuma koji hidrira kožu i njeguje kosu, dok vitamin C stimuliše proizvodnju kolagena, održavajući kožu elastičnom i zdravom.
- Zanimljivo je da i semenke dinje imaju ljekovita svojstva.
- Posebno su preporučljive osobama s bubrežnim problemima, uključujući kamen u bubregu.
- Čaj od cvijeta dinje tradicionalno se koristi za olakšavanje iskašljavanja i smanjenje upala disajnih puteva.
Ovaj osvježavajući plod se s razlogom smatra jednim od najdragocjenijih ljetnih voća. Njegovom redovnom konzumacijom možete:
- ojačati imunitet,
- poboljšati zdravlje srca i vida,
- doprinijeti ljepoti kože i kose,
- te osigurati tijelu potrebnu hidrataciju i energiju.
Dinja nije samo poslastica za nepce – ona je saveznik vašeg zdravlja i vitalnosti. Njena prisutnost u svakodnevnoj ishrani može biti jednostavan, a učinkovit način da zaštitite organizam i osigurate mu optimalno funkcionisanje.
