Danas ćemo pisati o poznatom bosanskom piscu Meši Selimoviću. Rođen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli, a diplomirao je 1934. godine u Beogradu.
U istoriji jugoslovenske književnosti retki su autori koji su uspeli da tako duboko i trajno zarežu u kolektivnu svest čitalaca kao što je to učinio Meša Selimović. Njegova proza nije bila samo umetnost pripovedanja – bila je potraga za smislom, borba sa ličnim demonima i pokušaj razumevanja nepravde. On nije samo stvarao književna dela; on je živio svoju literaturu, unoseći u nju i ličnu tragediju, i filozofsku dubinu, i emocionalnu ranjivost.
Rođen u Tuzli 26. aprila 1910. godine, u porodici tradicionalnih muslimanskih vrednosti, Meša je odrastao u vremenu koje je bilo obeleženo velikim društvenim i političkim previranjima. Taj rani kontekst – mesto, vera, istorija – značajno je oblikovao njegovu percepciju sveta, a kasnije i književni izraz.
Selimović je studirao književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, što mu je omogućilo dubok uvid u evropsku filozofiju i klasičnu književnost. Bio je profesor, akademski radnik, ali i učesnik Narodnooslobodilačkog pokreta tokom Drugog svetskog rata.
Međutim, rat mu nije doneo samo borbu za oslobođenje – doneo mu je i ličnu tragediju. Njegov brat Šefkija, koji je obavljao vojnu dužnost, bio je pogubljen od strane partizana zbog optužbi za krađu – optužbi koje nikada nisu dokazane, ali koje su dovoljne da mu oduzmu život.
Ova smrt ostavila je dubok trag u Mešinom životu i postala tematska osnova njegovog najpoznatijeg romana – „Derviš i smrt“. Kroz lik Ahmeda Nurudina, autor analizira:
- Sukob između lične pravde i institucionalne sile
- Pitanje odgovornosti u društvu bez empatije
- Duhovni pad čoveka u svetu bez moralne osnove
Ovo delo nije samo književnost – to je moralna ispovest.
Selimovićevo stvaralaštvo prožeto je egzistencijalizmom – filozofijom koju je upoznao kroz čitanje Dostojevskog, Kafke, Sartrea i Camusa. Njegovi likovi su izolovani, introspektivni i mučeni unutrašnjim dilemama. Oni se ne bore sa spoljnim svetom toliko koliko sa sobom.
U njegovim romanima dominiraju teme:
- Samopropitivanja i krize identiteta
- Uloga pojedinca naspram kolektiva
- Smisao patnje i besmislenost žrtve
Njegov ton je često pesimističan, ali nikada ciničan. Meša nikada ne prestaje da traži smisao – čak i kada ga nema, traga za njim kroz rečenicu, misao i dijalog.
U životu Meše Selimovića nije bilo samo politike, ideologije i tragedije. Tu je bila i ljubav – duboka, zabranjena i istrajna. Tokom svog boravka u Beogradu, Meša je započeo vezu sa Darakom Božić, ćerkom vojnog oficira iz kraljevske vojske. Iako je bio u braku sa Desom Đorđić, odlučio je da sledi svoje srce, što je tada bilo skandalozno i društveno neprihvatljivo.
Posledice njegove odluke bile su ozbiljne:
- Isključen je iz Partije
- Označen kao moralno nepodoban
- Kritikovano je njegovo ponašanje u akademskim i političkim krugovima
Ali, Meša je ostao dosledan sebi. Ljubav prema Darki smatrao je najvažnijom odlukom svog života. Zajedno su proveli više od dve decenije, a ona mu je bila uz njega do poslednjeg daha.
Meša Selimović se u kasnijim godinama povukao iz javnog života. Živeo je mirnije, pišući i družeći se s prijateljima poput Dobrice Ćosića, igrajući preferans i nalazeći mir u svakodnevici.
Njegove poslednje godine bile su ispunjene tišinom, pisanjem i prisustvom voljene žene. Kada je umro 11. jula 1982. godine u Beogradu, uz njegovu postelju bila je upravo Darka – žena koju je voleo, žena zbog koje je izgubio politički status, ali dobio ličnu istinu.
Njegovo poslednje pitanje bilo je – kako se završila fudbalska utakmica? I otišao je tiho. Bez drame. Bez žalbe.
Meša Selimović nije bio samo pisac – bio je čovek koji je pisao vlastitu dušu. Njegova dela nisu fikcija u klasičnom smislu; ona su meditacija o životu, smrti, pravdi i usamljenosti.
Kroz romane kao što su:
- „Derviš i smrt“
- „Tvrđava“
- „Ostrvo“
…Selimović nas ne vodi kroz zaplet, već kroz unutrašnje monologe, moralne lavirinte i tihu, neumoljivu borbu sa svetom koji više ne razume ljudskost.
Njegova književnost i dalje živi jer:
- Postavlja pitanja koja su i danas aktuelna
- Razotkriva dubine ljudske psihe
- Odbija jednostavne odgovore i nudi složenost
Danas, decenijama nakon njegove smrti, i dalje čitamo Mešu ne zato što želimo da pobegnemo iz stvarnosti, već zato što želimo da je razumemo dublje, tiše i istinitije.
