Danas smo odlučili pisati o jednoj srpskoj pjevačici koja je imala veliku nesreću kada je ljubavni život u pitanju. Kako to većinom biva, nakon kiše uvijek dođe sunce, pa je tako bilo i u njenom slučaju.
Zorana Simeunović, pevačica čija je životna priča privukla pažnju javnosti, postala je majka pre godinu dana, kada je na svet donela ćerku Jovanu. Otac deteta je poznati kompozitor Steva Simeunović, koji je od Zorane stariji čak tri decenije. Njihova veza, zbog velike razlike u godinama, neočekivanog razvoja i specifičnih okolnosti, dugo intrigira publiku. Iako su u braku, još uvek ne žive zajedno, što dodatno podstiče znatiželju javnosti.
Zorana otvoreno priča o roditeljstvu i svakodnevici s bebom. Iako su u ljubavnoj i bračnoj zajednici, ona i Steva funkcionišu iz dva odvojena domaćinstva. Zajednički stan, kako kaže, još uvek nije spreman za useljenje, pa je odlučeno da ona bude sa ćerkom u jednom stanu, dok je Steva u drugom, zbog svojih profesionalnih obaveza, instrumenata i putovanja.
- „Teško jeste, ali ujedno i lepo“, priznaje Zorana, dodajući da je roditeljstvo izazovno, ali ispunjeno radošću. Opisuje kako ume da bude iscrpljena, posebno kada se po noći budi više puta, ali i kako joj suprug pokazuje veliko strpljenje i razumevanje. Njegova podrška joj znači mnogo, jer su dani ispunjeni umorom, ali i neprocenjivim trenucima bliskosti s detetom.
Njihov ljubavni početak je neobičan i podseća na filmski scenario. Upoznali su se kada je Zorana došla da joj Steva napiše pesmu. Umesto klasičnog poslovnog odnosa, on joj je ponudio nešto sasvim drugo – brak. U prvi mah, mislila je da se šali. No, kada je uvidela njegovu ozbiljnost, pristala je – pod uslovom da se venčaju pred Bogom. I tako su se venčali u Hramu Svetog Luke na Vidikovcu, svega 15 dana nakon što su se upoznali. Samo mesec dana kasnije, saznala je da je trudna.
Rođenje ćerke Jovane, 16. maja 2024. godine, opisuje kao najlepši trenutak u životu. Taj događaj za nju ima dodatnu težinu zbog svega što je prošla tokom detinjstva i mladosti. Njena prošlost nije bila laka – odrastala je bez oca, koji je preminuo pre njenog rođenja, i nije imala kontakt s očevom porodicom zbog verskih razlika.
Otac joj je bio pravoslavac sa Kosova, a majka muslimanka iz Brčkog. Pošto majka nije promenila veru, očevu porodicu to nije mogla da prihvati. Roditelji su se povukli i živeli u Bosni, ali nakon njihove smrti, Zorana je ostala bez ikoga bliskog. Završila je u domu za decu bez roditeljskog staranja, jer nije imala porodicu koja bi se o njoj brinula.
- Najpotresniji deo njenog životnog iskustva dogodio se u ranoj mladosti – kada je imala samo 14 godina, preživela je silovanje. To traumatično iskustvo dodatno je oblikovalo njen pogled na svet i uticalo na njen emotivni razvoj. Ipak, umesto da je slomi, to iskustvo je u njoj probudilo unutrašnju snagu i borbeni duh.
Kroz sve nedaće, Zorana kaže da je u Stevi pronašla oslonac i sigurno utočište. Njegove riječi – da će dok je pod njegovim krovom biti sigurna, sita i mirna – ostavile su dubok utisak na nju. Ta emotivna sigurnost, nakon godina nesigurnosti i gubitaka, bila je ono što ju je najviše privuklo.
- Uprkos svim preprekama koje su ih pratile, njih dvoje danas čine porodicu u izgradnji. Njihov život još uvek nije idealno organizovan, ali imaju veru da će uskoro biti pod istim krovom. Zorana naglašava koliko joj znači mir koji je pronašla, i koliko joj je važna harmonija koju grade, bez obzira na okolnosti.
Njena priča je priča o borbi, snazi i ljubavi koja je izrasla iz bola. Od deteta bez doma, preko devojke s traumom, do žene koja sa svojom ćerkom i partnerom stvara novi život. Njena prošlost je teška, ali budućnost, kako kaže, nosila je u sebi još od detinjstva – i sada je konačno živi.
