Deset godina potrage: Priča o Davida Hoperu i njegovoj nestaloj kćerki
Septembar 2015. godine postao je prekretnica u životu Dejvida Hopera. Na taj dan, njegov svet se urušio kada je saznao da je njegova šestogodišnja kćerka, Ava Grejs Boldvin, nestala. Od tog trenutka prošlo je deceniju, a Dejvid još uvek traži odgovore i svoj očinski mir, boreći se sa neizvjesnošću koja ga proganja.
Dejvid se jasno sjeća trenutka kada mu je telefon zazvonio tog 28. septembra. Bio je ponedjeljak, a kada je na ekranu ugledao školski broj, pomislio je da ga zovu zbog nečega banalnog – možda je Ava zaboravila novac za ručak. Nije mogao ni sanjati da će glas s druge strane telefona donijeti vijest koja će mu zauvijek promijeniti život: „Gospodine Hoper? Ovde direktor Martinez iz Avine škole. Zovem vas jer smo primetili da je Ava odsutna već duže vreme.“
U tom trenutku, Dejvidovo srce je zadrhtalo. Odsutnost njegove kćerke od 17. septembra bila je šokantna informacija – tri nedelje, a on nije imao pojma. Pokušavao je da shvati kako je moguće da Ava nije bila u školi, vjerujući da je sve u redu. Njegova sumnja u Kejtin starateljski pristup postajala je sve snažnija. Kada je pokušao da kontaktira njenu majku, suočio se s tišinom. „Mora da je došlo do neke greške“, rekao je, ali je osjećaj nesigurnosti počeo da ga obuzima.
Pre nestanka: Ljubavna priča koja je postala toksična
Dejvid Hoper je upoznao Ketrin En Boldvin, poznatiju kao Kejti, 2008. godine. Njihova ljubavna priča brzo je započela, a nakon nekoliko meseci, Kejti je zatrudnila. Radosna vest postala je obavijena tamnim oblacima, jer su se ubrzo pojavili problemi u njihovoj vezi. Kejti se borila s anksioznošću i depresijom, zbog čega su u njihovoj porodici počeli da se pojavljuju ozbiljni problemi.
Njihova kćerka Ava je rođena 16. aprila 2009. godine, sa plavom kosom i očima koje su blistale radoznalošću. Dejvid je u početku bio sretan otac, ali se ubrzo suočio s Kejtinom borbom sa mentalnim zdravljem. Razdvojili su se kada je Ava imala četiri godine, a sudski proces je rezultirao zajedničkim starateljstvom. Iako su se činilo da su pronašli ravnotežu, Dejvidova briga za Avinu sigurnost nikada nije prestala.
Upozoravajući znaci: Problematično okruženje
Kako su godine prolazile, situacija se pogoršavala. Ava je ponekad dolazila u školu u istom odjeći koju je nosila prethodne nedelje. Njene primjedbe o tome kako je gladna i da u maminom stanu nema hrane, dodatno su zabrinule Dejvida. Nažalost, alarmantne izjave o „maminom prijatelju“ koji je vikao, dodatno su ga nagnale da preispita sigurnost svoje kćerke.
Dejvid je suočen s jasnim znakovima koji su ukazivali na to da Kejti možda ne pruža adekvatno okruženje za Avu. U avgustu 2015. godine, odlučio je da podnese zahtev za potpuno starateljstvo. Iako nije želeo da oduzme Avu od njene majke, osjećao je da je njena sigurnost u opasnosti. Suđenje je zakazano za oktobar, a Kejti je na to reagovala sa gnjevom i prijetnjama, što je samo pojačalo Dejvidovu zabrinutost.
Nestanak: Dan kada se sve promenilo
17. septembar 2015. godine je bio poslednji dan kada je Ava viđena. Tog dana, nosila je ružičastu haljinu s belim cvetovima. Dok je Dejvid odlazio, ljubav i nada su ispunjavale njegovu dušu. Ipak, samo nekoliko dana kasnije, njegova kćerka nije se pojavila u školi. Kejti nije odgovorila na poruke škole, a kada je Dejvid konačno shvatio šta se događa, kontaktirao je policiju, govoreći im: „Moju kćerku je otela majka.“
Policija je otvorila slučaj, ali je odgovor bio frustrirajući. Smatrali su to građanskim pitanjem, a Dejvid je bio očajan. Njegova potraga za Avom je počela, a u njoj je preispitavao sve mogućnosti, tragajući i za Kejtom, i za njihovom kćerkom, bez nade da će ikada pronaći odgovore.
Potraga: Očeva očajnička misija
Dejvid je potrošio godine tražeći Avu, angažujući privatne istražitelje i advokate, trošeći ogromne sume novca. Njegova posvećenost postala je postavka neizmerne borbe koju su vodili svi roditelji koji su izgubili svoje dete. Njegova potraga ga je vodila kroz razne gradove, ali svaki trag se završavao razočaranjem.
Sredinom 2016. godine, napušteni automobil registrovan na Kejti pronađen je, ali policija nije mogla da pronađe nikakve dokaze o njihovom sudbini. Teorije su se počele razvijati, a Dejvid je bio uveravan da je Kejti možda boravila u skloništima. Njegova sumnja je rasla, a poteškoće su se samo multiplicirale, dok su njegovi snovi o ponovnom susretu sa Avom bili udaljeni koliko i sama istina.
Život u limbu: Očeva nesigurnost
Za Dejvida Hoper, prethodna decenija postala je surova borba s tugom. Njegova kćerka je nestala, a on se ograničava na nadu. Svaka godišnjica nestanka donosi nove emocije, a Dejvid se suočava s pitanjima koja nikada ne prestaju. „Završetak bi značio prihvatanje da je nema. Nikada neću odustati od svoje kćerke,“ izjavio je, govoreći o svojoj borbi za pravdu i istinu.
Dejvid je odlučio da ne preuredi Avinu sobu, ostavljajući je netaknutom. Njene igračke, haljine i uspomene ostaju sa njim. U stvarnosti, on se nada da će se Ava jednog dana vratiti kući, a njegovo srce se vezuje za veru da će se misterija njenog nestanka jednom razjasniti.
