Pitanje o tome koje meso je najbolji izbor često se postavlja među ljubiteljima mesa i onima koji žele da se hrane zdravo. Gastroenterolog Vojislav Perišić govorio je na ovu temu u emisiji na Prvoj televiziji, gde je dao svoj stručni uvid u kvalitet mesa i preporuke za njegovu konzumaciju.
Najkvalitetniji izbor mesa
Doktor Perišić istakao je da bi svakodnevni unos mesa trebao biti deo uravnotežene ishrane. Prema njegovim rečima, iako postoji mogućnost zamene mesa drugim izvorima proteina, poput soje, on lično ne preferira soju. Kada je reč o kvalitetu mesa, posebno je naglasio da u američkim mesarama dominira govedina, a ne teletina ili junetina.
Razlog zašto je govedina bolji izbor leži u njenoj tamnoj, crvenoj boji, što ukazuje na visok nivo gvožđa i cinka. Pored toga, govedina sadrži zdravu mast, koja je bogata vitaminom D. Doktor Perišić smatra da je govedina daleko bolja opcija od svinjetine, pri čemu je savetovao da, ukoliko se konzumira svinjetina, najbolji deo bude svinjski but, dok su suvi, crveni delovi mesa najzdraviji.
Meso koje treba izbegavati
Iako je meso važan izvor proteina i esencijalnih nutrijenata, preterana konzumacija određenih vrsta mesa može imati negativne posledice po zdravlje. Neke vrste mesa mogu doprineti povećanju lošeg (LDL) holesterola, što povećava rizik od začepljenja arterija i srčanih oboljenja.
Evo četiri vrste mesa koje bi trebalo izbegavati ili unositi u veoma ograničenim količinama:
- Odrezak (biftek)
- Klasični rib-eye steak sadrži 11 grama zasićenih masti i 1 gram trans masti na porciju od 115 grama.
- Filet mignon, koji se smatra delikatesom, sadrži 10 grama zasićenih masti na istu količinu mesa.
- Iako je crveno meso bogato gvožđem i proteinima, doktorka Kezija Džoj upozorava da masni komadi mogu izazvati upale u telu i dovesti do povećanja telesne mase.
- Visok nivo zasićenih masti doprinosi povećanom LDL holesterolu i povećava rizik od srčanih oboljenja.
- Jagnjetina
- Iako se smatra nezaobilaznim delom mnogih tradicionalnih slavskih obroka, jagnjetina sadrži visoku količinu zasićenih masti.
- Plećka i kotleti sadrže 9 do 11 grama zasićenih masti po porciji od 115 grama.
- Preporučuje se da se jagnjetina jede najviše jednom nedeljno, a osobe koje imaju visok holesterol ili porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti trebalo bi da je potpuno izbegavaju.
- Svinjska rebra
- Ovaj delikates je poznat po svom izuzetnom ukusu, ali takođe i po visokom nivou masnoće.
- Porcija od 115 grama svinjskih rebara sadrži 13 grama zasićenih masti, što značajno doprinosi povećanju telesne mase i nakupljanju lošeg holesterola.
- Stručnjaci savetuju da se rebra konzumiraju samo povremeno i u umerenim količinama.
- Kobasice i suhomesnati proizvodi
- Ove namirnice su gotovo uvek prisutne na listi najnezdravijih vrsta mesa.
- Sušene kobasice sadrže 6 grama zasićenih masti na porciju od 50 grama.
- Pored toga, količina natrijuma u ovim proizvodima je alarmantna i kreće se između 350 i 500 mg po porciji, što može doprineti povišenom krvnom pritisku i srčanim oboljenjima.
Zaključak
Prilikom izbora mesa za svakodnevnu ishranu, važno je uzeti u obzir ne samo nutritivne vrednosti, već i potencijalne negativne posledice prekomerne konzumacije određenih vrsta mesa.
- Najbolji izbor mesa je govedina, jer je bogata gvožđem, cinkom i vitaminom D.
- Svinjski but može biti opcija, ali treba birati samo crvene, suve delove mesa.
- Meso koje treba ograničiti ili izbegavati su:
- Masni odresci (poput rib-eye steaka i fileta mignona)
- Jagnjetina (posebno plećka i kotleti)
- Svinjska rebra (zbog velike količine masti)
- Kobasice i suhomesnati proizvodi (zbog visoke količine zasićenih masti i natrijuma)
Ishrana bogata mesom može biti zdrava ako se bira kvalitetno meso i ako se izbegavaju preterano masni delovi. Zdravstveni stručnjaci preporučuju umeren unos mesa, u kombinaciji sa povrćem i celovitim žitaricama, kako bi se održala uravnotežena i nutritivno bogata ishrana.
