Džulija Evans, medicinska sestra iz Kanade, doživela je izuzetno neobično iskustvo bliske smrti. Njen srčani ritam je doslovno stao usled anafilaktičkog šoka izazvanog alergijom na polen ljiljana. Iako su iskustva bliske smrti često tema, ovo je bilo potpuno različito zbog načina na koji je došlo do nje.
Džulija je, 2018. godine, stajala pored buketa ljiljana u bolnici, nesvesna činjenice da je izuzetno alergična na njihov polen. Nagle reakcije nije bilo moguće predvideti, pa je ubrzo izgubila svest i pala u stanje bez pulsa. Sećala se trenutka kada je počela teško da diše, dok je njena koža prelazila iz plave u sivu, boju smrti. Iako je njen kolega odmah reagovao i ubrizgao joj injekciju adrenalina, došlo je do greške u lekovima, što je izazvalo nagli pad vitalnih funkcija.
- Džulija se prisećala kako je osetila naglub eksploziju unutar svog tela, osećajući se kao da je pogođena u glavu. U tom trenutku njen srčani ritam je potpuno stao, što je dovelo do kliničke smrti. “Moje srce je eksplodiralo… bilo je toliko lekova u meni da je jednostavno stalo,” rekla je opisujući trenutak kada je njeno telo postalo beživotno.
Dok je bila u tom stanju, doživela je trenutak kliničke smrti, tokom kojeg je čula glas svoje preminule majke. Iako je majka preminula 1983. godine, Džulija je bila sigurna da je njen glas bio jasan i prisutan. “U redu je, dušo. Mama je ovde. Ne plači.” Tu je nastala nevjerojatna povezanost između života i smrti, kada je Džulija osetila neverovatnu ljubav i mir, kao da je bila darivana najvrednijim poklonom – ljubavlju prema sebi. Osećala je prisutnost svih ljudi koji su preminuli pre nje, što je bilo duboko emotivno iskustvo.
Međutim, ubrzo nakon toga, iznenada se vratila u svoje telo. “Pogledala sam dole i shvatila da sam potpuno gola, kao od majke rođena,” prisetila se. Bila je zapanjena kada je shvatila da je njeno telo prekriveno elektrodama i žicama, a ne onim “božanskim čistim” iskustvom koje je prethodno doživela. Taj trenutak je bio pomalo šokantan, ali ključan za njeno potpuno vraćanje u stvarnost.
- Posebno emocionalan trenutak za Džuliju bio je kada je medicinska sestra koja joj je spasila život, Šeril, na trenutak poprimila lice njene majke, koja se takođe zvala Šeril. Ovaj fenomen je za nju bio poslednji znak njene povezanosti sa svetom između života i smrti.
Džulija je na kraju iznela svoje iskustvo, naglašavajući da mnogi ljudi koji su prošli kroz slična iskustva kliničke smrti navode da su osetili ljubav. To je zajednički faktor u svim pričama o preživljavanju, stvarajući snažnu povezanost među ljudima koji su prošli kroz ovakve neverovatne trenutke.
