Vražji kamen i crkva posvećena rođenju Presvete Bogorodice predstavljaju ne samo značajnu turističku atrakciju, već i mesto s dubokim verskim i kulturnim značajem na jugoistoku Srbije, tačno u okolini Trgovišta. Ovaj region, bogat crkvama i manastirima, privlači posetioce zbog svoje duhovne i istorijske vrednosti, a među najpoznatijim mestima je upravo crkva na Vražjem kamenu, koja je postala i simbol lečenja i duhovnog mira.
Istorijski značaj crkve
Crkva Presvete Bogorodice, koja datira iz 14. veka, sagrađena je na steni koja se zove Vražji kamen, a njeno postojanje seže u vreme kada su srpske vladavine bile pod Cara Dušana. Crkva je podignuta od strane Dejana Markovića, srpskog vlastelina, uz blagoslov cara Dušana, koji je bio povezivan sa Markovićem kroz brak sa njegovom sestrom Teodorom. Iako na prvi pogled deluje nepristupačno zbog svoje pozicije na steni, crkva je ipak dostupna kroz uski kozji put koji omogućava lak pristup bez većih napora. Danas je crkva pod zaštitom kao kulturni spomenik od izuzetnog značaja, te privlači ne samo vernike, već i sve ljubitelje istorije i kulturne baštine.
Vezana verovanja i običaji
U zajednici gornje Pčinje, Vražji kamen i crkva Presvete Bogorodice imaju duboko ukorenjeno verovanje da Bogorodica leči neplodnost kod žena. Mnoge žene koje nisu uspele da zasnuju porodicu dolaze u crkvu i, kako se veruje, uzimaju prašinu sa fresaka, nadajući se da će im to pomoći da zatrudne. Ovo je samo jedno od brojnih verovanja koja prate ovo sveto mesto. Prisustvo na ovom svetom mestu, prema pričama vernika, donosi spokoj i mir, pa je crkva često posvećena i drugim duhovnim potrebama, iako su venčanja i krštenja ovde ipak retka.
Prelep predajni mit
Postoji i jedno romantično predanje koje se prenosi generacijama, a koje dodaje misteriju ovom svetom mestu. Prema tom predanju, mladi par je odlučio da se venča u crkvi na Vražjem kamenu, iako su njihove porodice bile protiv braka. On je bio jedinac iz ugledne porodice, dok je ona bila najlepša devojka u Pčinji. Na kraju su se roditelji pomirili sa njihovom željom i brak je obavljen u crkvi. Nakon venčanja, mladenci su se uputili na konjima, ukrašenim za tu priliku, ali njihov srećan trenutak ubrzo se pretvorio u tragediju. Naime, konj mladoženje se iznenada uplašio buke i muzike, povukao se unazad i pao niz liticu, dok je mlada, pokušavajući da spasi svog muža, skočila i pala zajedno s njim. Tragedija je ostavila dubok trag, a od tada se priča o ovoj nesreći i predaja o ljubavi i žrtvi postala je deo lokalne tradicije.
Vražji kamen i mit o đavolima
Još jedno predanje koje se veže za ovo mesto tiče se Đavolje varoši i kamena koji nosi naziv Vražji kamen. Prema legendi, đavoli su pokušali da preokrenu tok reke Pčinje i da je spoje sa njenim obalama u selu Šajince, ali su naišli na otpor prirode. S donesenim ogromnim kamenjem, đavoli su pokušavali da promene tok reke, ali im to nije pošlo za rukom. Nakon što su naišli na tešku stenu u Končuljskoj klisuri, odlučili su da je odnesu sa sobom. Međutim, pri pokušaju da se vrate, pretežak kamen je uzimao danak, a kada su došli do Trgovišta, prvi petlovi su zapeli i njihov plan je propao. Tada su bacili kamen pored vodenice i nestali, ostavljajući iza sebe Vražji kamen, koji je od tada postao simbol ove legende.
Zaključak
Crkva Presvete Bogorodice na Vražjem kamenu nije samo kulturni i istorijski spomenik, već i mesto sa dubokim duhovnim značajem za vernu zajednicu. Verovanja koja prate ovo sveto mesto, poput lečenja neplodnosti i spokoja koji vernici osećaju prisustvom na ovom mestu, čine ga i duhovnim centrom, a sama crkva sadrži istorijske legende koje je čine još fascinantnijom. Bez obzira na to što danas ima zaštitu kao kulturni spomenik, ona ostaje živo mesto hodočašća i spiritualnih iskustava, a ujedno pruža uvid u bogatstvo tradicije ovog kraja.
