Mlađan je znao još u osnovnoj školi da je usvojen a potragu za pravim roditeljima je počeo kada je zasnovao svoju porodicu. Danas ćemo pisati o njegovoj teškoj životnoj priči.
Od svega što je mislio da zna o svom životu, Mlađanu Radivojeviću je ostao samo datum rođenja. Imao je ime i prezime ljudi za koje je verovao da su mu roditelji, ali se ispostavilo da oni nisu njegovi biološki otac i majka. Četrdeset godina živeo je u uverenju da mu je majka tragično preminula dok je bio beba i da je kao siroče pronašao utočište kod Verice i Miroslava, bračnog para koji se dugo borio da dobije dete.
Sve se promenilo onog dana kada je odlučio da kao usvojeno lice potraži svoj dosije. Tada je počela da se odmotava složena priča puna nedoumica i tajni:
- dve prijave rođenja koje su se razlikovale
- ime majke koje nije postojalo u evidencijama
- ćutanje institucija na njegova pitanja
- istraga koja je trajala tri i po godine i uključila čak 17 DNK analiza
Na kraju tog mukotrpnog procesa dogodilo se nešto neverovatno – uspeo je da pronađe svoje prave roditelje, koji su sve vreme živeli samo 18 kilometara od njega.
Verica, njegova usvojiteljka, prisećala se dana kada je primila dete u ruke. “Doneli su ga umotanog u bolnički čaršaf, kod štale. Tu sam ga uzela i odnela kući. Kasnije su mi rekli da, ako mi se ne sviđa, mogu da ga zamenim za drugo dete,” ispričala je tiho.
Za Milicu i Radišu Milojević, njegove biološke roditelje, 3. mart 1981. trebao je da bude jedan od najlepših dana u životu. Umesto toga, tog dana počela je njihova četrdesetogodišnja agonija. Milici su rekli da joj je dete preminulo ubrzo nakon porođaja. Tek posle 42 godine saznala je pravu istinu.
- “Osećala sam da je živ. Negde duboko u sebi znala sam da moje dete hoda ovim svetom. Nije lako nositi ga devet meseci i onda ga nikada ne videti,” rekla je kroz suze.
Verica i njen muž su dugo želeli dete. Kada su im iz socijalne službe doneli bebu, njihova sreća bila je ogromna. “Da sam znala da je dete ukradeno, nikada ga ne bih uzela. Rekli su mi da, ako mi se ne dopada, mogu da ga promenim. Moj dever je tada bio načelnik u SUP-u. Svi su znali, ali su ćutali. Ja ga nisam kupila,” tvrdila je Verica.
Mlađan je još u osnovnoj školi saznao da je usvojen, ali je potragu za biološkim roditeljima započeo tek nakon što se oženio. Ubrzo je naišao na niz nelogičnosti u dokumentima i otkrio da je 90 odsto papira bilo falsifikovano.
- U papirima je stajalo ime žene koja nije postojala
- Postojale su dve verzije priče o njegovoj majci – prvo se pominjala maloletnica, zatim druga žena
- Nađena su dva različita prijavna lista rođenja sa nepostojećim imenima roditelja
U matičnoj knjizi bio je upisan 10. marta, dok je u prijavi rođenja stajalo 11. mart, što je bio samo jedan od pokazatelja da nešto nije u redu. Ipak, nije odustajao i nastavio je da traži odgovore od nadležnih institucija. Svuda je nailazio na zatvorena vrata i ćutanje.
Preokret se desio kada su ga obavestili da su pronašli njegovu biološku porodicu. “Kada sam ih prvi put sreo, video sam čoveka koji izgleda isto kao ja. To je bio moj brat. Majka me je na ulazu pozvala: ‘Ajde, Mićo.’ Rekao sam joj da nisam Mića i bio potpuno zbunjen. Tada sam shvatio koliko ličimo,” ispričao je Mlađan.
Tek nakon tri DNK analize 2021. godine potvrđeno je da je Milica njegova biološka majka. Od tada redovno posećuje svoje prave roditelje i stvorio je snažnu vezu s njima.
- “Dva puta nedeljno idem kod njih,” rekao je.
- Danas ima i rođenog brata i sestru koje ranije nije poznavao.
Milica sa suzama priča koliko joj znači što su se konačno pronašli. “Sedim kraj prozora i gledam kada će da naiđe. Moje dete… Hvala Bogu što smo se našli. Bilo je teško sve ove godine.”
Danas Mlađan uspeva da voli obe svoje majke – i onu koja ga je rodila i onu koja ga je odgajila. Njegova priča je svedočanstvo o borbi za istinu i ljubavi koja prevazilazi decenije laži i bola.
