Moj bivši muž sada živi sa ženom zbog koje smo se razveli. Oni su stvorili novu porodicu, imaju dete, a sve to je za mene bilo poput udarca u srce. Osećala sam se kao da mi je srce jednostavno napuklo na bezbroj komadića, i da više nikada neću moći da ga sastavim. Ta scena me podseća na trenuke kada sam mislila da nikada više neću biti ista.
Napustio nas je, ostavio mene i naše dete da bi započeo novi život. Nas dvoje, moje dete koje je divno i dobro vaspitano, živimo naš život, ali očigledno, on to više ne zanima. Stvorio je novu porodicu, ali to ga nije nimalo zadržalo u prošlom životu. Znam da nisam jedina koja se suočava sa ovakvom situacijom, ali to ne znači da je lakše podneti.
Iako sam sigurna da sam dobra majka, posvećena svom detetu i svakodnevnim brigama, on nije loš otac. Uviđa svog sina i pruža mu sve što mu treba – naravno, jer je u mogućnosti to učiniti. Nije savršen, ali nije ni loš. Nekada su mi te misli bile izvor stresa, ali sada ih prihvatam. Verujem da je najbolje za njega da bude u dobroj vezi sa sinom, ma koliko mi to bilo teško.
Ono što sada osećam prema njemu nije mržnja, već zavist. Zavidim mu na njegovoj sreći, jer je pronašao ispunjenje u svom novom životu. On je sada otac, partner, i izgleda potpuno sretan. Ja nisam takva. Ja sam srećna majka, ali kao žena, osećam se kao da sam potpuno nestala. Ponekad mislim da nisam samo ostala sama – kao žena, kao osoba, izgleda kao da sam se potpuno zaboravila.
Ponekad razmišljam da se nikada neću oporaviti od svega što se dogodilo. Prošlo je puno vremena, ali i dalje sam sama. Možda je on već pronašao sreću sa novom partnerkom, ima dete koje je sada njegov svet, dok ja i dalje stojim na mestu. Nema dana da se ne pitam da li ću ikada moći da izgradim novi život, da ponovo pronađem sebe. On je već krenuo napred, uživa u životu koji je izgradio sa nekim drugim.
Njegova sreća i nova porodica podsećaju me na to koliko život može da se menja u kratkom vremenu. Moje srce je ostalo zarobljeno u prošlim danima, dok on ide napred. Ponekad me to muči, jer se osećam kao da je on sve dobio, dok sam ja zaglavljena u sećanjima na to što je moglo biti.
- On sada izgleda ispunjeno.
- Ja nisam sigurna ni u šta verujem.
- Pitam se da li ću ikada moći da pronađem sreću, da budem živa kao žena, a ne samo kao majka.
Znam da je bilo ispravno za mene da nastavim sa životom, da idem napred, ali nema dana kada se ne pitam šta bi bilo da se sve dogodilo drugačije, da nisam ostala sama. Svi ti trenuci u kojima sam se osećala kao da nije bilo povratka, sada su tek uspomene na period života koji više ne postoji. Preispitujem sve odluke koje su me dovele do trenutnog stanja i pitam se da li bih mogla da uradim nešto da to promenim.
