Ljudsko tijelo je 80 posto voda, tako da je jako bitno svakodnevno unositi odgovarajuće količine vode kako bi naše tijelo funkiocnisalo na pravi način. Nađžalost zbog velikog broja raznih sokova mnogi zanemare unos vode, a to može da ih košta zdravlja.
Utjecaj prehrane na zdravlje srca: Što trebamo znati?
Prema rečima dr. Snežane Bašić, način ishrane igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i celokupnog organizma. Određene vrste hrane i pića mogu negativno uticati na kardiovaskularni sistem, povećavajući rizik od bolesti srca. S obzirom na to da su srčane bolesti jedan od vodećih uzroka smrtnosti u svetu, uključujući i naš region, neophodno je posvetiti pažnju pravilnim prehrambenim navikama.
Ipak, kako ističe dr. Bašić, ne radi se o potpunom izbegavanju određenih namirnica, već o njihovoj umerenoj konzumaciji i pažljivom izboru izvora hrane. Cilj je birati kvalitetne, nutritivno bogate proizvode koji ne sadrže štetne dodatke.
Zablude o crvenom mesu i mesnim prerađevinama
Jedna od najčešćih zabluda kada je reč o zdravlju srca odnosi se na crveno meso. Mnogi smatraju da njegova konzumacija nužno dovodi do srčanih problema, ali dr. Bašić naglašava da nije samo meso problematično, već način njegove obrade i poreklo.
Ako se crveno meso, poput junetine i svinjetine, konzumira u umerenim količinama i ako potiče iz organskih izvora, ono može biti deo uravnotežene ishrane. Glavni problem nastaje kada se meso termički obrađuje na veoma visokim temperaturama, pri čemu dolazi do stvaranja štetnih spojeva koji mogu povećati rizik od srčanih bolesti. Umesto toga, preporučuje se:
- Prženje i pohovanje zameniti pečenjem ili kuvanjem na nižim temperaturama.
- Birati meso koje nije tretirano hormonima i antibioticima.
- Izbegavati mesne prerađevine koje sadrže nitrate i druge štetne konzervanse.
Problemi sa piletinom i genetski modifikovanom hranom
Iako je piletina često predstavljena kao zdravija alternativa, dr. Bašić upozorava na problem genetski modifikovanih pilića. Povećana potražnja za belim mesom dovela je do selektivnog uzgoja pilića sa većim grudima, što može uzrokovati neravnotežu u sastavu mesa.
Osim toga, prisustvo genetski modifikovane hrane (GMO) postalo je sveprisutno. Dr. Bašić upozorava da su mnogi prehrambeni proizvodi, poput:
- soje,
- čokolade,
- čak i formula za dojenčad,
bogati GMO sastojcima. Dugoročna konzumacija ovih namirnica može poremetiti hormonalnu ravnotežu, izazvati upalne procese i povećati rizik od srčanih oboljenja.
Važnost porekla i načina obrade hrane
Ključ zdravog načina ishrane leži u poreklu namirnica i načinu njihove obrade. Dr. Bašić naglašava da je bolje konzumirati proizvode iz prirodnih, organskih izvora, jer oni ne sadrže pesticide, hormone i druge aditive koji mogu imati negativan uticaj na zdravlje.
Takođe, preporučuje se:
- Priprema hrane na nižim temperaturama kako bi se očuvale nutritivne vrednosti.
- Izbegavanje industrijski prerađene hrane sa velikim sadržajem veštačkih aditiva.
- Uključivanje više svežeg voća i povrća u svakodnevnu ishranu.
Gazirana pića i alkohol: Kako utječu na zdravlje srca?
Gazirana pića predstavljaju jedan od najvećih izvora skrivenih šećera i štetnih hemikalija, koji mogu doprineti razvoju srčanih bolesti. Zbog toga dr. Bašić savetuje umerenost u njihovoj konzumaciji.
Kada je reč o alkoholu, situacija je nešto drugačija. Umerena konzumacija alkohola – oko jedne do dve čaše dnevno – može imati određene pozitivne efekte na cirkulaciju krvi. Međutim, preterana konzumacija alkohola može:
- Povećati krvni pritisak,
- Dovesti do upala u organizmu,
- Opteretiti jetru i druge organe.
Dodaci prehrani: Da li su neophodni?
Mnogi ljudi veruju da će im suplementi pomoći u održavanju zdravlja srca, ali dr. Bašić upozorava da prekomeran unos vitamina i minerala može doneti više štete nego koristi.
Posebno ističe rizik od preteranog unosa kalcijuma, jer on može doprineti nastanku kalcifikacija u krvnim sudovima. Takođe, prekomeran unos omega-6 masnih kiselina može izazvati upale u organizmu, što dugoročno može štetiti srcu.
Umesto dodataka prehrani, preporučuje se:
- Unos esencijalnih hranjivih materija iz prirodnih izvora,
- Konzumacija ribe, orašastih plodova i zelenog lisnatog povrća,
- Izbalansirana ishrana sa što manje prerađene hrane.
Zaključak: Ključ je umerenost i kvalitet namirnica
Zdravlje srca zavisi od naših prehrambenih navika, a pravilna ishrana može značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Dr. Bašić naglašava da je umerenost ključni faktor – nije potrebno potpuno izbegavati određene namirnice, već je važno birati one koje dolaze iz kvalitetnih izvora.
Kako bismo očuvali zdravlje srca, potrebno je:
✅ Birati kvalitetne izvore mesa i pripremati ih na zdrav način. ✅ Smanjiti unos GMO proizvoda i prerađene hrane. ✅ Paziti na unos gaziranih pića i alkohola. ✅ Osloniti se na prirodne izvore hranjivih materija, umesto na suplemente.
Kombinacija pravilne ishrane, umerenosti i svesti o kvalitetu hrane koju unosimo može doprineti dugoročnom očuvanju zdravlja srca i celokupnog organizma.
