Aleksandar Berček je jedan od najpoznaitjih glumaca kada su naši prostori u pitanju, a njegov talent je ostavio neizbrisiv trag u teatru i filmu.
Kada se govori o velikim glumcima, često se navode njihovi uspesi na sceni, uloge koje su obeležile epohu, priznanja koja su primili. Ali u slučaju Aleksandra Berčeka, umetnost i život su neraskidivo povezani. Njegova priča nije samo o glumi – to je priča o integritetu, istrajnosti i karakteru koji ne pravi kompromise.
Njegove uloge bile su autentične, snažne i duboko ljudske, što mu je donelo brojne nagrade, uključujući i priznanje za životno delo. Ali ono po čemu ga mnogi pamte i poštuju, jeste činjenica da iza reflektora stoji čovek dosledan sebi, koji ne traži priznanje kroz gestove ili popularnost, već kroz suštinu svog rada.
Rođen i odrastao u Vrdniku, Berčekovo detinjstvo bilo je daleko od lagodnog. Od najranijih dana, naučio je šta znači nedostatak – često je falilo hrane, odeće, sigurnosti. Ipak, u takvim okolnostima izgrađena je njegova otpornost.
Iako je imao snažnu želju da postane vojnik, pokušaji da upiše vojnu školu nisu se ostvarili – zbog neuhranjenosti bio je odbijen čak dva puta. To ga nije obeshrabrilo. Naprotiv, već tada je ispoljio sklonost ka javnom nastupu – učestvujući na recitatorskim takmičenjima, gde su ga već tada izdvajali harizma i sigurnost u izrazu.
1969. godina bila je prekretnica. Berček dolazi u Beograd na studije glume i odmah se ističe. Osvojio je tri stipendije odjednom, što mu je omogućilo da po prvi put u životu ima više novca nego njegov otac, penzionisani policajac.
Toliko da je kupio svoj prvi automobil, što je izazvalo nevericu u njegovoj porodici. Otac ga je, iz zabrinutosti i nepoverenja, čak prijavio policiji – misleći da sin krije nešto nelegalno. Međutim, nadležni su brzo utvrdili da je sve u redu – automobil je legalno kupljen, a mladi student jednostavno uspešan i sposoban da samostalno obezbedi ono što mu je potrebno.
U umetničkom smislu, Aleksandar Berček je ostvario impresivnu karijeru. Ulogom Miška u filmu “Ko to tamo peva” ušao je u antologiju domaće kinematografije. Usledile su brojne značajne i zapažene uloge koje su dodatno učvrstile njegovu poziciju.
Poznat je po tome što nikada ne izlazi na poklon publici nakon predstava. Kako sam kaže, ne veruje u potrebu za naklonom ako je sve urađeno kako treba. Za njega, umetnost treba da govori sama za sebe. Taj gest doslednosti izaziva divljenje, ali i kritike, no Berček ostaje veran sebi – i to je osobina koja ga definiše.
Aleksandar Berček bio je dva puta u braku i ima četvoro dece. Iz prvog braka sa Svetlanom ima sina Nikolu i ćerku Milicu, dok je iz braka sa glumicom Anom dobio sina Miloša i ćerku Minu.
U intervjuima je iskreno govorio o svojoj žalji što nije proveo više vremena sa decom dok su bila mala. Kako kaže, to nije bila namera, već posledica tempa života i okolnosti koje je diktirala profesija.
Zanimljivo je da, iako su neka od njegove dece pokazala interesovanje za glumu, Berček im to nije dozvolio. Bio je svestan težine i surovosti tog poziva, ali i činjenice da samo istinski talentovani mogu opstati bez pomoći i prezimena. U skladu sa tim stavom, nikada nije koristio svoj uticaj da pomogne potomcima u upisu ili razvoju karijere.
Ipak, njegova deca su uspešna:
- Nikola je ostvario karijeru kao scenograf i producent, radeći na poznatim projektima poput “Profesionalac”, “Jagodići” i “Ivkova slava”.
- Mina, ćerka iz drugog braka, došla je u centar pažnje kada se udala za repera Skaj Viklera.
- Berček se nije pojavio na venčanju, niti je komentarisao brak, koji je trajao kratko.
- Kasnije se Skaj oženio Nastasijom Bodirogom, a njihovo venčanje podeljeno je putem društvenih mreža.
Berček ni tada nije davao izjave. Ostao je veran svom principu – ne mešati se u privatne izbore svoje dece više nego što je nužno.
U javnosti se često opisuje kao čovek čvrstog karaktera, neko ko ne pristaje na kompromise. Direktan, precizan, a često i tvrdoglav – takav je Berček iza scene. Ali upravo zbog te doslednosti, poštovan je ne samo među kolegama, već i u široj javnosti.
Talenat, u njegovom slučaju, nije dar koji se nosi olako. Za njega, to je odgovornost. Svaka uloga, svaki tekst, svaki nastup nosi težinu – i očekivanje da se bude autentičan, istinit, bez kalkulacija. On ne igra likove – on ih živi.
Aleksandar Berček nije samo veliki glumac – on je institucija umetničkog dostojanstva, čovek koji je svoju karijeru izgradio na radu, poštovanju umetnosti i integritetu. Njegov život pokazuje da siromaštvo nije prepreka, već ponekad i podsticaj, da se može uspeti bez pomoći, bez povlastica, samo istrajnošću i verom u sopstvenu vrednost.
U vremenu kada se uspeh često meri popularnošću, Berček je simbol druge vrste uspeha – onog koji se ne meri brojem naslova, već dubinom ostvarenog. Njegova priča inspiriše jer pokazuje da je moguće biti velik – i ostati svoj.
