U moru saveta o zdravoj ishrani, često se može biti zbunjen šta jesti, a šta izbegavati. Međutim, kada svoj stav iznese neko ko je ceo život posvetio proučavanju bolesti, naročito raka, i kada ta osoba dosegne impresivnu starost, njeni saveti dobijaju posebnu težinu. Jedna stogodišnja onkologinja, poznata po svom dugom i uspešnom radu u medicini, nedavno je podelila dve namirnice koje nikada ne stavlja na svoj tanjur. Ove namirnice smatra izuzetno štetnim za zdravlje, posebno kada je reč o prevenciji bolesti i očuvanju vitalnosti.
Prvo i osnovno, važno je razumeti da hrana ima ogroman uticaj na naše telo. Neke namirnice mogu doprineti upalnim procesima, oslabiti imuni sistem i stvoriti povoljnu sredinu za razvoj hroničnih bolesti, pa i raka. Upravo zbog toga, ova iskusna stručnjakinja strogo izbegava sledeće dve grupe namirnica:
Prva namirnica: Prerađene mesne proizvode
Iako su često ukusan i praktičan izbor, prerađeni mesni proizvodi kao što su kobasice, salame, šunka, pa čak i dimljeni proizvodi, prema mišljenju ove onkologinje, predstavljaju pravu opasnost za zdravlje. Razlog leži u procesu proizvodnje koji uključuje dodavanje konzervansa, natrijum nitrata i nitrita, hemikalija koje se koriste za produženje roka trajanja i očuvanje boje, ali koje su povezane sa povećanim rizikom od razvoja raka, naročito raka debelog creva.
Ova vrsta hrane nije samo povezana sa povećanim rizikom od karcinoma, već i sa drugim problemima poput visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih bolesti. Upalne supstance koje se oslobađaju prilikom varenja ovih proizvoda dodatno opterećuju organizam, pa se stoga preporučuje da se njihova konzumacija svodi na minimum ili potpuno izbegava.
Druga namirnica: Šećeri i industrijski slatkiši
Druga grupa koju ova iskusna onkologinja nikada ne koristi su prerađeni šećeri i industrijski slatkiši. Šećeri u velikim količinama stvaraju savršenu okolinu za razvoj upala, a upale su poznati okidači mnogih hroničnih bolesti, uključujući i različite vrste raka. Kada govorimo o industrijskim slatkišima, mislimo na kolače, kekse, gazirane sokove i sve što je prekomerno obrađeno, sa dodatkom veštačkih aroma i konzervansa.
Ovaj tip hrane dovodi do naglih skokova šećera u krvi, što nije samo štetno za metabolizam, već i može poremetiti hormonsku ravnotežu. Dugoročno, konzumacija prevelikih količina šećera može da oslabi imuni sistem i poveća rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, što je dodatni faktor rizika za razvoj nekih oblika raka.
Zašto su ovi saveti važni?
Ono što ovu priču čini još važnijom jeste činjenica da je reč o osobi koja je u svom dugom životu videla kako se svet medicinske nauke menja, ali je istovremeno ostala verna jednostavnim, prirodnim principima nege tela. Njena filozofija leži u prevenciji – biranju hrane koja neguje, umesto one koja razara. Ove dve grupe namirnica su, po njenom mišljenju, među najgorim neprijateljima zdravlja, i zato ih je isključila iz svog jelovnika.
Kako zameniti ove namirnice?
Umesto prerađenog mesa, preporučuje se unos svežeg, kvalitetnog mesa i ribe, bogate omega-3 masnim kiselinama, koje imaju antiinflamatorna svojstva. Povrće, integralne žitarice, orašasti plodovi i semenke treba da budu osnovni sastojci ishrane.
Što se tiče slatkiša, idealno bi bilo da se koristi prirodni šećer iz voća, meda ili javorovog sirupa, ali u umerenim količinama. Domaći kolačići sa integralnim brašnom i bez dodatih veštačkih zaslađivača odličan su izbor za one koji ne mogu bez slatkog.
Zaključak
Zdravlje ne dolazi samo iz lekova i bolničkih procedura – ono je rezultat svakodnevnih odluka koje donosimo, počevši od onoga što stavljamo na tanjir. Poruka ove stogodišnje onkologinje jasno je: neka hrana ne postane naš neprijatelj. Prerađeni mesni proizvodi i industrijski šećeri su dve namirnice koje, prema njenom iskustvu, nikada ne treba unositi u organizam ako želimo dug i zdrav život.
Uzimajući u obzir savete ove dugogodišnje stručnjakinje, možda je vreme da i mi preispitamo svoje navike i napravimo promene koje će nam doneti dugoročnu korist i zaštitu od bolesti.
