NIKADA ne bacajte pokošenu travu: EVO ZAŠTO i svaki baštovan to treba da zna!

Bliže nam se lijepi dani, a sa dolaskom sunca sve buja pa tako i trava koju moramo redovno kositi kako bi dvorište bilo što urednije. Većina nas ima običaj da baca pokošenu travu a danas pišemo o tome zbog čega je to pogrešno.

Kako iskoristiti pokošenu travu za unapređenje bašte?

U baštovanstvu svaki detalj može biti značajan, a iskusni baštovani znaju da priroda ne stvara otpad – sve može imati korisnu svrhu. Jedan od često zanemarenih, ali veoma dragocenih prirodnih resursa je pokošena trava. Umesto da završi na otpadu, može se koristiti kao prirodno gnojivo, malč ili čak deo komposta, doprinoseći zdravijem tlu i bujnijim biljkama.

Zašto je pokošena trava korisna?

Pokošena trava sadrži mnoštvo hranljivih sastojaka koji mogu poboljšati kvalitet zemljišta i podstaći rast biljaka. Azot, kalijum, fosfor i druge organske materije koje se u njoj nalaze čine je prirodnim i efikasnim đubrivom.

Neke od prednosti pokošene trave uključuju:

• Prirodno gnojivo – poboljšava plodnost tla.
• Malčiranje – sprečava rast korova i zadržava vlagu u tlu.
• Kompostiranje – obogaćuje kompostnu masu korisnim hranljivim materijama.
• Uzgoj krompira – olakšava rast i poboljšava prinos.

Kako napraviti prirodno gnojivo od pokošene trave?

Jedan od najboljih načina za iskorišćavanje pokošene trave jeste priprema hranjivog biljnog kvasa. Ovaj prirodni rastvor obogaćuje zemljište i pomaže biljkama da rastu zdravije i otpornije.

Koraci za pripremu gnojiva:

1. Priprema trave – Pokošenu travu stavite u veliku posudu, po mogućnosti sa dodacima poput koprive ili maslačka, koji dodatno obogaćuju hranljive materije.
2. Dodavanje vode – Za svakih 10 litara trave, dodajte istu količinu vode.
3. Fermentacija – Mešavinu ostavite da fermentira 7 do 10 dana, povremeno je mešajući. Posudu držite na polusjenovitom mestu, kako bi proces bio efikasan.
4. Korišćenje gnojiva – Nakon fermentacije, rastvor razredite sa kišnicom u odnosu 1:3 i koristite ga za zalivanje biljaka (pola litra po biljci).
5. Dodatna poboljšanja – U fazi cvetanja biljaka, možete dodati drveni pepeo ili kalijum sulfat, čime povećavate nutritivnu vrednost rastvora.

Drugi načini korišćenja pokošene trave

1. Malčiranje tla

Pokošena trava je odličan prirodni malč, koji pomaže u zadržavanju vlage, štiti korenje biljaka i sprečava rast korova. Ključni saveti za malčiranje:

• Koristite blago osušenu travu kako biste sprečili njeno truljenje.
• Nanesite sloj debljine 3-5 cm oko biljaka.
• Ne stavljajte travu direktno uz stabljike, kako biste sprečili prekomernu vlagu i truljenje biljaka.

2. Dodavanje u kompost

Pokošena trava ubrzava razgradnju komposta i obogaćuje ga korisnim hranjivim materijama. Saveti za pravilan balans kompostne mase:

• Mešajte pokošenu travu sa suvim lišćem, grančicama ili kartonom kako biste sprečili prekomerno zbijanje.
• Dodajte kvasac ili ljuske od jaja kako biste povećali sadržaj korisnih minerala.

3. Uzgoj krompira uz pomoć pokošene trave

Pokošena trava može služiti i kao supstrat za uzgoj krompira na prirodan način. Postupak je jednostavan:

1. Postavite krtolu krompira na površinu tla.
2. Prekrijte je slojem trave od najmanje 30 cm.
3. Redovno zalivajte, a vremenom će krompir niknuti i imati bogatiji prinos.

Zaključak

U baštovanstvu nema otpada – sve što priroda pruža može se ponovno iskoristiti na pametan način. Pokošena trava je daleko više od baštenskog otpada, jer može poslužiti kao prirodno gnojivo, malč, kompostni dodatak ili čak kao inovativan način uzgoja krompira.

Iskoristite ove savete u vašem vrtu i posmatrajte kako priroda, uz malo pažnje i znanja, može doneti bogate plodove!