Mnogi imaju probleme sa kilažom a razlog tome su namirnice oje su pune šećera i koje se konzumiraju svakoga dana. Ukoliko ste odlučili da želite se riješiti nepotrebnih kilograma potrebno je da jedete određene namirnice koje će vam pomoći u tom procesu.
Kako večernji obroci utiču na telo: Šta smete, a šta ne smete jesti posle 18 časova?
Uvod
Mnogi veruju da je konzumiranje hrane u večernjim satima štetno za metabolizam i može dovesti do gojenja. Međutim, telo prolazi kroz određene procese kada je dugo bez hrane, i važno je razumeti kako pravilno balansirati obroke kako bismo izbegli nepotreban stres organizma.
Prema istraživanjima, naše telo ne može biti bez hrane duže od 10 sati a da ne doživi nutritivni stres. Ako se poslednji obrok konzumira u 18** časova**, a doručak tek u 8 sati ujutru, organizam se nalazi u stanju stresa čak četiri sata svake noći. Ovaj stres može uzrokovati čuvanje masnih rezervi, što ne samo da sprečava gubitak kilograma, već može dovesti i do dobijanja viška težine.
Dobra vest je da postoji hrana koja se može konzumirati kasno uveče bez negativnih posledica. Ove namirnice se lako vare i pružaju osećaj sitosti do sledećeg obroka.
Hrana koju možete jesti posle 18 časova
Ukoliko želite da jedete nakon 18 časova, birajte namirnice koje neće opteretiti digestivni sistem, ali će vam omogućiti da ostanete siti. Preporučene namirnice su:
- Sveži obrani sir
- Bilo koje nemasno meso (piletina, ćuretina, posna junetina)
- Bilo koje povrće osim krompira
- Bilo koja posna riba (oslić, bakalar, smuđ)
- Jogurt bez šećera
- Kefir sa niskim sadržajem masti
- Mleko sa niskim sadržajem masti
- Belanca
Ove namirnice su bogate proteinima, niskokalorične i ne opterećuju probavni sistem. Takođe, obezbeđuju telu potrebne nutrijente i smanjuju osećaj gladi tokom noći.
Hrana koju treba izbegavati posle 18 časova
S druge strane, postoje namirnice koje ne bi trebalo da konzumirate u večernjim satima jer mogu negativno uticati na metabolizam i dovesti do taloženja masti:
- Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom (belim hlebom, šećerom bogata hrana)
- Hleb i pekarske proizvode
- Masno meso i ribu
- Proizvode sa šećerom (slatkiši, sokovi, industrijski slatki proizvodi)
- Žitarice i testenine
- Bilo koje voće
Ove namirnice mogu podići nivo šećera u krvi, izazvati nagle skokove insulina i povećati rizik od taloženja masti, naročito tokom noći kada je metabolizam usporen.
Kada je najbolje vreme za poslednji obrok?
Pitanje koliko dugo pre spavanja smemo jesti zavisi od toga koliko često jedemo tokom dana.
Ako imate pet obroka dnevno u malim porcijama, možete pojesti nešto lagano čak i pred spavanje. Idealna opcija je sveži sir, jer sadrži kazein, protein iz mleka koji se sporo vari i pruža telu esencijalne aminokiseline potrebne za regeneraciju tokom noći. Telo ga vari 5 do 6 sati, što znači da će održavati stabilan nivo energije i sprečiti jutarnji osećaj gladi.
Ako imate tri veća obroka dnevno, tada bi poslednji obrok trebalo da bude 2 do 3 sata pre spavanja.
Idealno vreme za večeru je tri sata pre odlaska na spavanje. Ako ležete oko 23 časa, najbolje je da večerate oko 20 časova. Međutim, nije najvažnije striktno pratiti satnicu – mnogo je bitnije prilagoditi veličinu porcija i učestalost obroka svojim potrebama.
Zaključak
Ne postoji univerzalno pravilo koje zabranjuje konzumaciju hrane posle 18 časova, ali je ključno birati odgovarajuće namirnice kako bi telo ostalo u ravnoteži i izbeglo nutritivni stres.
Šta zapamtiti?
- Dug period bez hrane može izazvati negativne posledice i povećati telesnu masu.
- Postoje namirnice koje se mogu jesti kasno uveče, poput posnih proteina i fermentisanih mlečnih proizvoda.
- Treba izbegavati šećere, masne namirnice i proizvode sa visokim glikemijskim indeksom.
- Poslednji obrok zavisi od učestalosti obroka tokom dana – ako jedete češće, dozvoljen je i obrok pred spavanje.
Pravilnim odabirom hrane i vremenom obroka možete postići zdraviji metabolizam, bolju probavu i optimalnu telesnu težinu, bez osećaja gladi tokom noći.
