Branislav Kičić je bio poznati reditelj i pisac koji nas je nažalost napustio, a ta vijest je rastužila veliki broj ljudi. Gordan Kičić je njegov sin koji se oprostio emotivno od svog oca kada je postao sliku sa emotivnom posvetom.
„Hvala ti na filmovima, muzici, pozorištu, radosti, razumevanju i ljubavi za sve nas. Volimo te i sve će biti cool and the gang. Voli te sin“ – ovim rečima Gordan Kičić oprostio se od svog oca Branislava, stavljajući do znanja koliko je on bio stub porodice, ali i izvor stalne inspiracije.
Rođen 6. septembra 1947. godine u Beogradu, Branislav Kičić pripadao je generaciji autora koji su filmski i pozorišni izraz umeli da spoje sa iskrenom ljubavlju prema umetnosti. Njegova strast prema filmu bila je ogromna i prepoznatljiva, a najlepši dokaz za to bila je njegova kolekcija VHS kaseta. U njoj su se nalazila dela Felinija, Kubrika, Melvila, Kloda Šabrola i mnogih drugih velikana svetske kinematografije. Ta kolekcija nije bila samo lično blago, već i porodična filmoteka – prostor u kojem je njegov sin Gordan još kao dečak otkrivao čaroliju pokretnih slika.
Upravo kroz tu ljubav prema filmu otac je oblikovao sina. Gordan je kasnije govorio da su trenuci kada je, kao nemirno dete, mirno sedeo pred ekranom dok je otac puštao filmove, bili presudni za njegovo formiranje. Ta „škola iz dnevne sobe“ bila je njegov prvi pravi dodir sa umetnošću, ona koja mu je kasnije postala profesija i životni poziv.
- Branislav je kroz film uvodio sina u svet umetnosti.
- Njegova kolekcija VHS-a bila je riznica znanja i inspiracije.
- Ti trenuci zajedništva kasnije su oblikovali Gordanovu karijeru.
Branislav Kičić ostavio je značajan opus, a široj publici najpoznatija su njegova dela poput „Na Drini ćuprija“, „To sam ja“ i „Magnet“. Ipak, posebno mesto u njegovom stvaralaštvu zauzima predstava „Ljubavno pismo“, koja se u Ateljeu 212 neprekidno izvodi od 1994. godine. Ta komedija, koja na duhovit način govori o mentalitetu, porodici i svakodnevici, postala je najdugovečnija predstava tog pozorišta. Sa više od 200.000 gledalaca i blizu 400 izvođenja, ona i danas svedoči o snazi njegovog rada i o tome koliko ga je publika cenila. Sama činjenica da traje tri decenije govori da njegova dela nisu bila samo umetnički vredna, već i duboko povezana sa emocijama gledalaca.
Osim profesionalnog rada, Branislav je ostao upamćen i po tome što je bio neumorna podrška svom sinu. Gordan je više puta naglašavao da mu je otac bio prvi kritičar i savetnik, osoba kojoj je davao scenarije na čitanje i sa kojom je razgovarao o svakoj važnoj odluci. Branislav je bio uz njega i tokom rada na filmu „Realna priča“, prisustvovao snimanjima i prenosio mu svoje bogato iskustvo. Gordanova generacija umetnika imala je osećaj da u njemu ima sigurno uporište, nekoga ko razume i podržava.
- Bio je prvi kritičar i savetnik svom sinu.
- Prisustvovao je snimanjima i nesebično delio iskustvo.
- Njegova podrška ostala je neprocenjiv deo Gordanovog puta.
Smrt Branislava Kičića označila je kraj jednog poglavlja, ali i podsetila koliko je značajno imati učitelja u porodici – nekoga ko svojim primerom, ljubavlju i predanošću oblikuje buduće generacije. Njegov rad, ali i njegovo prisustvo u životima najbližih, ostaviće dubok trag. Njegova dela ostaju deo kulturne baštine, a njegova ličnost deo porodične istorije koja se prenosi kroz sećanja i priče.
Danas, kada bude sahranjen na Novom groblju u Beogradu, porodica, prijatelji i kolege neće osećati samo tugu, već i ogromnu zahvalnost. Zahvalnost za filmove i predstave koje je ostavio iza sebe, za ljubav prema umetnosti koju je negovao i prenosio, ali i za to što je stvorio atmosferu u kojoj je ljubav prema kulturi postala način života.
- Njegov opus obuhvata filmove, predstave i neumorni rad u umetnosti.
- Njegov život obeležila je strast prema filmu i pozorištu.
- Njegovo nasleđe živi kroz sina i generacije koje je inspirisao.
Sećanje na Branislava Kičića podseća da umetnici ne žive samo kroz svoja dela, već i kroz ljubav i vrednosti koje prenesu onima koji dolaze posle njih. Njegova priča je priča o čoveku koji je spajao porodicu i umetnost, i koji je ostavio nasleđe koje će se pamtiti mnogo duže od jednog života.
