Jedna od najpoznatijih pesama Halida Bešlića, „Beograđanka“, već decenijama intrigira javnost – ne samo zbog emotivnog teksta i prepoznatljive melodije, već i zbog misterije ko je zapravo ta žena o kojoj se peva. Godinama se spekulisalo da je inspiracija za pesmu bila Suzana Mančić, popularna TV voditeljka i seks simbol bivše Jugoslavije. Ipak, istina je potpuno drugačija.
Ko je zapravo Beograđanka?
Prava žena iz pesme nije javna ličnost niti neko poznat široj javnosti. Njeno ime je Dragana, i u vreme kada je pesma nastajala bila je mlada Beograđanka koja je privukla pažnju porodice poznatog tekstopisca i kompozitora Nazifa Gljive. Njegov sin Emir, poznat i kao Mirčo, zaljubio se u Draganinu lepotu i šarm, i ta mladalačka ljubav ostavila je jak utisak na njegovog oca.
Zahvaljujući toj emociji, Nazif Gljiva je napisao stihove koji su kasnije postali osnova pesme „Beograđanka“, a izvođenje je povereno Halidu Bešliću. Iako Dragana i Emir nisu nastavili vezu, porodice su ostale u prijateljskim odnosima, a Halid i Gljiva su često boravili u stanu Draganinih roditelja kada bi dolazili u Beograd.
Zanimljivo je da je Dragana kasnije neko vreme živela u Sarajevu, ali se potom vratila u Beograd. Danas vodi miran porodični život, uspešna je poslovna žena i majka.
Misaona greška – Suzana Mančić
Godinama se u javnosti spekulisalo da je Suzana Mančić ta famozna „Beograđanka“ o kojoj Halid peva. Ta teorija je dodatno dobila na snazi zbog Suzaninog imidža, ali i zbog činjenice da je u to vreme bila izuzetno popularna širom Jugoslavije. Međutim, sama Suzana Mančić je u nekoliko navrata demantovala te tvrdnje.
Ona je izjavila da su se ona i Halid upoznali tek nakon što je pesma već bila snimljena i da nikada nije imala nikakav romantičan kontakt sa njim. Time su špekulacije stavljene ad acta, i otkrivena je prava inspiracija iza pesme – obična, tada mlada Beograđanka po imenu Dragana, čije je prisustvo ostavilo snažan utisak na tekstopisca.
Kako je pesma nastala
Priča o nastanku pesme je zapravo jednostavna, ali dirljiva. Emir, sin Nazifa Gljive, zaljubio se u Draganu tokom jednog boravka u Beogradu. Njihova mladalačka ljubav, iako nije dugo trajala, ostavila je dubok trag. Inspirisan emocijama svog sina i celokupnim doživljajem, Nazif Gljiva je odlučio da tu priču pretoči u stihove. Ti stihovi su kasnije oblikovani u pesmu koju je Halid Bešlić snimio i koja je postala jedan od njegovih najprepoznatljivijih hitova.
Pesma nosi snažnu nostalgičnu emociju, govori o ljubavi, razdvojenosti i povratku korenima – temi koja je univerzalna i lako se povezuje sa iskustvima mnogih ljudi.
Zašto pesma i danas izaziva interesovanje?
Dobra umetnost, pa tako i muzika, često je protkana misterijom. Pesme koje ostavljaju prostora za tumačenje, koje izazivaju emocije i podstiču radoznalost, zadržavaju se u kolektivnoj svesti mnogo duže. „Beograđanka“ je upravo takva pesma. Njena jednostavna priča o mladoj ljubavi, raskoraku između sveta metropole i korena iz manjih sredina, i specifična emocija koju Halid donosi u interpretaciji – sve to čini da pesma živi i danas.
Takođe, sama činjenica da javnost godinama nije znala o kome se radi, već je pravila pretpostavke, dodatno je doprinela popularnosti i legendi oko nje. Na kraju, otkriće da se radi o jednoj običnoj devojci iz Beograda, koja nikada nije tražila slavu, čini priču još romantičnijom i istinitijom.
Zaključak
Dakle, suprotno dugogodišnjim verovanjima, Halid Bešlić nije pevao o Suzani Mančić, već o mladoj Dragani iz Beograda, koja je tada osvojila srce sina njegovog bliskog saradnika. Ta mladalačka ljubav, i emocije koje su je pratile, pretočene su u stihove pesme koja i danas važi za jedan od najlepših primera jugoslovenske narodne muzike.
U svetu punom senzacija i tračeva, najlepše priče su često upravo one najtiše – o nepoznatim ljudima, slučajnim susretima i emocijama koje nadžive sve.
