Bojan Tomović, muzičar koji je nekada punio dvorane i osvajao publikudanas vodi najtežu bitku u svom životu – onu sa samim sobom. Njegova priča poslednjih meseci postaje simbol borbe sa mentalnim zdravljem, Podrsku u ovoj bitci pruzio mu je i njegov imenjak i kolega……
U javnosti je odjeknula njegova odluka da unapred obezbedi grobno mesto u Budvi. Kada je otvoreno priznao da je razmišljao o svojoj sahrani i da je želeo na vreme da se pobrine za taj detalj, mnogi su ostali u neverici. Ideja da mladi čovek, još uvek na sceni života, govori o vlastitoj smrti, izazvala je šok, ali i brigu među fanovima. Bojan je istakao da se na taj korak odlučio promišljeno, kao deo suočavanja sa ličnim krizama koje godinama nosi.
- Njegov život, međutim, ne svodi se samo na muziku i reflektore. Već dugo se bori sa depresijom i anksioznošću, bolestima koje ne biraju vreme ni profesiju. Njegova otvorenost u govoru o tome da su postojali trenuci kada je razmišljao i o samoubistvu, samo naglašava dubinu bola kroz koji prolazi. To nije ispovest koja šokira radi publiciteta, već krik čoveka koji pokušava da pronađe izlaz.
Jedan od najtežih trenutaka bio je onaj kada je porodici priznao da je biseksualac. Umesto razumevanja, naišao je na zid osude, što ga je dodatno udaljilo i učinilo ranjivim. Iskrenost, koja bi trebalo da donese olakšanje, pretvorila se u novi teret. Posebno su bolni trenuci kada se oseća izolovano, bez podrške onih koji bi trebalo da budu na njegovoj strani.
- Ni privatni život ga nije štedeo. Razvod od supruge bio je bolan, ali i nužan korak, jer nije želeo da ona bude ta koja će svakodnevno nositi težinu njegove borbe. Odrekao se roditeljstva i doneo odluku koja ga je dodatno ranila, ali je pokazala i njegovu spremnost da preuzme odgovornost i zaštiti druge od sopstvenog tereta.
Kako navodi Politika, psiholozi ističu da su upravo iskreni razgovori o sopstvenim slabostima često ključni prvi korak u procesu ozdravljenja. U Bojanovom slučaju, ta iskrenost dobila je ogromnu vidljivost, jer je reč o javnoj ličnosti koju prate hiljade ljudi. Njegove izjave nisu samo ispovesti, već i poruka drugima da potraže pomoć i ne ostanu zarobljeni u tišini.
Na društvenim mrežama Bojan se često oglašava, a svaka njegova objava izaziva talas komentara. Nedavno je podelio fotografiju uz reči: „Oči na toj slici su tužne.“ Fanovi su odmah reagovali, mnogi su ga hrabrili i slali reči utehe, ali je bilo i onih koji su kritikovali. Takve reakcije pokazuju koliko javne ličnosti, umesto zaštite, često dobijaju dodatne udarce u trenucima slabosti.
- Ipak, nisu svi ostali nemi. Njegov kolega Bojan Vasković iz benda Lexington javno mu je pružio podršku, istakavši da je nepravedno što ljudi okreću glavu pred njegovom patnjom. Taj gest je izazvao pozitivne reakcije, ali i otvorio pitanje solidarnosti na estradi, gde su rivalstvo i tišina često jači od empatije.
Kako podseća Kurir, Bojan je i ranije javno govorio o pokušajima samoubistva, što je kod dela publike izazivalo saosećanje, a kod drugih nevericu. To samo pokazuje koliko je stigma mentalnih bolesti i dalje snažna u našem društvu. Umesto razumevanja, ljudi često nude osudu, zaboravljajući da se iza imena i slave krije čovek od krvi i mesa.
Njegova muzika, međutim, ostaje nada. Fanovi veruju da bi povratak pesmi mogao da bude put ka njegovom ozdravljenju. Oni se prisećaju trenutaka kada su njegove interpretacije unosile svetlost u njihove živote i nadaju se da bi taj isti dar mogao ponovo pomoći i njemu. Ako bi uspeo da svoje emocije pretoči u stihove, to bi moglo postati moćno oružje protiv tame u kojoj se nalazi.
Danas u svojim tekstovima o mentalnom zdravlju redovno podseća da je razgovor o depresiji i anksioznosti od ključne važnosti, jer svaki izgovoreni problem može značiti spas. Upravo zbog toga Bojanova priča dobija posebnu težinu – ona ne pripada samo njemu, već i svima koji se bore sa sličnim demonima, ali nemaju hrabrosti da to priznaju.
Bojanov život poslednjih godina svedoči o tome da je mentalno zdravlje jednako važno kao i fizičko. Njegova hrabrost da javno govori o sopstvenim mukama može postati inspiracija i podstrek za druge. On je danas ne samo pevač koji je ostavio trag na muzičkoj sceni, već i simbol borbe za pravo da se bude ranjiv i iskren.
- Iako njegova odluka da unapred obezbedi mesto na kojem će biti sahranjen zvuči zastrašujuće, ona je i izraz pokušaja da pronađe kontrolu u životu koji mu često izmiče. To je potez koji mnogi nisu razumeli, ali koji jasno pokazuje koliko se bori sa mislima koje ga prate.
Na kraju, Bojan Tomović ostaje priča o čoveku koji, iako slavan, pokazuje koliko smo svi jednako krhki pred sopstvenim strahovima. Njegov put je bolan, ali je istovremeno i lekcija. U vremenu kada se o mentalnom zdravlju još uvek govori šapatom, on svojim glasom razbija tišinu i podseća nas da briga o sebi nije sramota, već hrabrost
