Ovi simptomi znače da vam srce slabi i da ne radi kako treba: Otkriva vodeći kardiohirurg

Srce, iako veličine šake, obavlja jedan od najvažnijih poslova u telu — pumpa krv, nosi kiseonik, održava život. I upravo zato, kada ono počne da slabi, telo počinje da šalje upozoravajuće signale. Problem je što mnogi ove znake ignorišu, povezujući ih sa stresom, umorom ili starenjem.

Prema rečima vodećih kardiologa i kardiohirurga, postoje simptomi koji vrlo jasno ukazuju da srce ne funkcioniše kako bi trebalo. Njihovo rano prepoznavanje može spasiti život.

Zašto srce počinje da slabi

Srčana slabost ili srčana insuficijencija nastaje kada srčani mišić više ne može efikasno da pumpa krv. To može biti posledica prethodnog infarkta, visokog krvnog pritiska, bolesti srčanih zalistaka, dijabetesa, gojaznosti, pušenja, hroničnog stresa, pa čak i nekontrolisanih upalnih procesa u telu.

Kada dođe do ovog stanja, srce pokušava da nadoknadi slabost – ubrzava rad, širi se, zadržava tečnost… ali to je iscrpljujuće za ceo organizam.

Simptomi koje ne smete zanemariti

Ako se jedan ili više sledećih znakova pojave, naročito ako su novi, učestali ili se pogoršavaju, vreme je za ozbiljan pregled srca:

1. Kratak dah (dispneja)

   • Prvi i najčešći znak da srce više ne može da podnese opterećenje.

   • Osećaj da vam „fali vazduha“ čak i pri manjoj fizičkoj aktivnosti.

   • Ponekad i dok mirujete, naročito u ležećem položaju.

   • Može vas buditi iz sna, uz kašalj ili paniku.

2. Neobjašnjiv umor i slabost

   • Osećate se iscrpljeno i nakon najmanjeg napora.

   • Aktivnosti koje ste ranije obavljali lako, postaju naporne.

   • Telo vam šalje signal da više ne dobija dovoljno krvi i kiseonika.

3. Oticanje nogu, zglobova i stopala

   • Taloženje tečnosti u donjim ekstremitetima je znak da srce ne izbacuje krv dovoljno snažno.

   • Obuća vam postaje tesna, noge „teške“, pojavljuje se osećaj zatezanja.

   • U težim slučajevima otok se širi i na stomak.

4. Učestale palpitacije – osećaj da srce preskače ili ubrzano kuca

   • Srce pokušava da kompenzuje pad efikasnosti – ubrzava rad.

   • Osećaj kao da vam „srce iskače iz grudi“, čak i kad mirujete.

5. Naglo dobijanje na težini

   • Ako primetite da ste se ugojili 2–3 kg u roku od nekoliko dana bez promene ishrane – moguće je da zadržavate tečnost.

   • To je znak da srce ne može da obradi i izbaci višak tečnosti iz tela.

6. Uporan, suv kašalj, naročito noću

   • Otežano disanje može izazvati refleksni kašalj.

   • Ako se pogoršava kada legnete – vrlo verovatno da je u pitanju srčani problem, ne plućni.

7. Ograničena tolerancija na fizičku aktivnost

   • Penjanje uz stepenice ili brži hod postaju izazov.

   • Osobe često osećaju da im „telo ne sarađuje“ — brzo se zadišu, znoje, srce ubrzava.

8. Zbunjenost, zaboravnost, problemi sa koncentracijom

   • Mozak je takođe organ koji pati ako ne dobija dovoljno krvi.

   • U slučajevima srčane slabosti, mogu se javiti i mentalne teškoće.

9. Bol ili pritisak u grudima

   • Nije rezervisano samo za infarkt.

   • Pritisak, stezanje, osećaj težine u grudima pri naporu mogu ukazivati na nedovoljnu prokrvljenost srčanog mišića.

10. Smanjen apetit, mučnina, osećaj sitosti

• Loša cirkulacija može uticati i na organe za varenje.

• Jetra i digestivni trakt postaju usporeni, što se odražava na apetit.

Kada se javiti lekaru

Ako imate dva ili više ovih simptoma, ne čekajte da prođu sami od sebe. Srčana slabost je stanje koje se često razvija polako i podmuklo, ali kada pređe određenu tačku – postaje teško kontrolisati je bez ozbiljne terapije.

Kardiološki pregled, EKG, ultrazvuk srca (ehokardiografija), test opterećenja i osnovne laboratorijske analize mogu otkriti da li je problem u srcu i u kojoj je fazi.

Šta vodeći kardiohirurzi savetuju za prevenciju

U mnogim slučajevima srčane slabosti moglo se delovati ranije — promenom navika i ranom dijagnozom. Evo šta preporučuju:

• Redovno merite krvni pritisak i šećer u krvi.

• Pazite na kilažu – višak kilograma je dodatni teret za srce.

• Smanjite unos soli, posebno ako imate problem sa pritiskom.

• Prestanite sa pušenjem i smanjite unos alkohola.

• Krećite se – umerena fizička aktivnost jača srčani mišić.

• Smanjite stres jer on povećava nivo hormona koji dodatno opterećuju srce.

• Spavajte dovoljno – telo se tada obnavlja i regeneriše.

Zaključak

Srce ne vapi za pažnjom sve dok ne počne da slabi. A kad počne, telo šalje znakove – tiho, ali uporno. Prepoznati ih na vreme je ključ. Umor, kratak dah, oticanje, palpitacije – sve su to upozorenja koja nikada ne bi trebalo ignorisati.

Zdravlje srca je stvar navike, ne sreće. Jedna čaša manje gaziranog pića, deset minuta šetnje više dnevno, manje soli u tanjiru – male stvari koje danas izgledaju nevažno, mogu sutra biti razlog zašto ste zdravi.