Među svim praznicima koje proslavlja hrišćanski svet, jedan se uzdiže iznad svih – Vaskrs, poznat i kao Uskrs, predstavlja duhovni vrhunac hrišćanske vere, slavlje koje nosi poruku nade, pobede nad smrću i večnog života. To nije samo običan dan u kalendaru, već središnji događaj hrišćanske godine, temelj vere i smisla.
Upravo na ovaj dan, prema hrišćanskom verovanju, Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, pokazujući da smrt nije kraj, već samo prelaz u novi, večni život. Ova pobeda nad smrću označava ne samo Hristovo vaskrsenje, već i simbolički i stvarni trijumf života nad tamom, dobra nad zlom.
Za razliku od fiksiranih praznika poput Božića, Vaskrs je pokretan praznik, što znači da ne pada uvek na isti datum. Njegovo određivanje je vezano za prvu nedelju nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. To znači da može da padne između 4. aprila i 8. maja, u zavisnosti od lunarnog ciklusa te godine.
Ova pokretljivost nosi i simboliku: kao što priroda stalno obnavlja svoje cikluse, tako i duhovni život čoveka ima svoje ritmove – uzdizanja, pročišćenja i ponovnog rađanja.
Jedan od najpoznatijih i najlepših običaja vezanih za Vaskrs je farbanje jaja. Jaje se oduvek doživljava kao simbol rađanja, novog početka i plodnosti. Ali u hrišćanskom kontekstu, ono označava i Hristov grob, koji, poput jajeta, izgleda zatvoreno, ali unutar njega nosi život.
Najpoznatija priča o ovom običaju dolazi od Marije Magdaline, jedne od najvernijih Hristovih sledbenica. Prema predanju, ona je nakon Vaskrsenja otputovala u Rim i poklonila caru Tiberiju crveno jaje, rekavši: „Hristos Vaskrse!“. Crvena boja simbolizuje Hristovu krv prolivenu za spasenje ljudi, ali i boju vaskrsenja, jer iz patnje dolazi nada.
Na sam dan praznika, sve počinje jutarnjim obredom pročišćenja. Domaćin se budi rano i priprema vodu u koju su potopljeni:
- Dren – simbol zdravlja i čvrstine
- Zdravac – biljka koja donosi blagostanje
- Bosiljak – sveta biljka u pravoslavlju
- Crveno jaje – simbol života i vaskrsenja
U toj vodi se svi ukućani umivaju, što se doživljava kao čin pročišćenja i duhovnog osveženja.
Nakon jutarnje pripreme, porodica odlazi na svetu liturgiju, gde crkvena zvona odjekuju u čast Hristovog vaskrsenja. Obred je svečan, ispunjen radošću, i završava se tradicionalnim vaskršnjim pozdravom:
- „Hristos Vaskrse!“
- „Vaistinu Vaskrse!“
Ove reči se ne izgovaraju samo tog dana, već sve do Spasovdana, jer su izraz duhovne radosti koja traje duže od jednog dana.
Kada se porodica vrati kući, domaćin pali sveću, koristi kadionicu sa tamjanom, i okadi kuću i ukućane. Ovaj čin je molitva za zdravlje, sreću i mir. Posebno se vodi računa o deci – njima se crveno jaje stavlja na čelo kao blagoslov za zdravlje i sreću u narednoj godini.
Ukoliko neko dolazi u goste na Vaskrs, prvo što mu se poklanja jeste farbano jaje, pre nego što se iznese bilo kakva hrana ili piće. Ovaj gest označava gostoprimstvo, poštovanje i želju za obnavljanjem života i plodnosti.
Šta treba (i ne treba) raditi na Vaskrs
Pored veselja i okupljanja, ovaj praznik nosi i niz verovanja i običaja koji treba da osiguraju mir, sreću i blagostanje tokom cele godine.
1. Izbegavanje sukoba:
Na Vaskrs se nikako ne sme ulaziti u svađe ili prepirke. Veruje se da će nemir na ovaj dan doneti nemir kroz čitavu godinu.
2. Odmor i duhovno sabranje:
Fizički poslovi poput:
- čišćenja
- pranja veša
- teških kućnih radova
se izbegavaju jer se smatra da time izbacujete sreću iz doma. Vaskrs je vreme odmora, molitve i okupljanja.
3. Značenje razbijenih jaja:
Nakon što se jaja razbiju u tradicionalnim „tucanjima“, ona se ne bacaju, već:
- ostavljaju pored stabala
- polažu na tlo
kao simbol plodnosti i zaštite doma.
4. Ne spavati pre ponoći:
Još jedno verovanje kaže da onaj ko na Vaskrs zaspi pre ponoći, postaće tokom godine:
- lenj
- bezvoljan
- pospan
Ovaj običaj nas podseća da je Vaskrs dan duhovne budnosti, dan u kojem život pobeđuje smrt, i kao takav zaslužuje da budemo budni, prisutni i zahvalni.
Vaskrs nije samo praznik, već duboki podsetnik na snagu vere, zajedništva i večnog života. U vremenu kada se svet sve više otuđuje, običaji koji prate ovaj praznik nas vraćaju porodici, veri i iskrenoj radosti.
Običaji poput:
- farbanja jaja,
- zajedničkog umivanja,
- odlaska na liturgiju,
- darivanja gostiju jajima,
- blagosiljanja doma
nisu puka tradicija, već živi most između prošlosti i sadašnjosti, duhovnosti i svakodnevice.
Bez obzira na to da li živimo u velikom gradu ili malom selu, poruka Vaskrsa je univerzalna – živimo s ljubavlju, verom i nadom, jer svetlost uvek pobedi tamu.
I dok jaja simbolizuju novi život, a mirisi tamjana ispunjavaju prostor, neka nas pozdrav „Hristos Vaskrse!“ podseti da u svakom od nas postoji snaga da se obnovimo, vaskrsnemo – iz tuge, greške, bola – i postanemo bolji ljudi.
