Ovo je uzrok moždanog udara, ako osetite 1 simptom, brzo kod lekara: Ako ga vidite na vreme može vam spasiti život

Moždani udar je ozbiljno medicinsko stanje koje se javlja kada dođe do naglog poremećaja u dotoku krvi u mozak, što može dovesti do ozbiljnih posledica. Ovaj događaj može imati dramatične simptome, a prepoznavanje znakova u ranoj fazi može biti od presudne važnosti za brzu reakciju i minimiziranje dugoročnih posledica. Zamagljen vid, gubitak ravnoteže, i slabost na jednoj strani tela samo su neki od simptoma koji mogu ukazivati na to da osoba doživljava moždani udar. Iako takvi simptomi mogu biti povezani i sa drugim stanjima, odmah traženje medicinske pomoći je ključno za smanjenje rizika od ozbiljnijih posledica.

Vrste moždanog udara

Prema stručnjaku neurologu, dr Bobanu Laboviću, mogu se prepoznati dve glavne vrste moždanih udara: ishemijski i hemoragijski. Ishemijski moždani udar, koji čini oko 85% svih slučajeva, javlja se kada krvni ugrušak blokira ili sužava krvne sudove koji snabdevaju mozak. To može biti izazvano trombozom, kada se ugrušak stvori u jednoj od moždanih arterija, ili embolijom, kada ugrušak putuje iz drugih delova tela do mozga. Sa druge strane, hemoragijski udar čini 15% slučajeva i nastaje kada krvni sud u mozgu pukne, uzrokujući krvarenje u okolna tkiva ili likvorski prostor oko mozga.

Koji faktori uzrokuju moždani udar?

Najčešći uzrok moždanog udara je ateroskleroza, stanje u kojem se na zidovima krvnih sudova talože naslage masnoća, kalcijuma i drugih supstanci, što dovodi do sužavanja arterija. To sužavanje smanjuje protok krvi i može uzrokovati blokadu koja sprečava krv da stigne do mozga, što rezultira moždanim udarom. Osim toga, postoji nekoliko faktora rizika na koje se može delovati, ali i onih koji su izvan naše kontrole.

Rizici koji dovode do moždanog udara

Neki od najvažnijih faktora rizika uključuju:

• Životna dob: Rizik od moždanog udara raste sa godinama.
• Pol: Iako su muškarci skloniji da dožive moždani udar, žene imaju veću stopu smrtnosti nakon njega.
• Genetski faktori: Nasleđe može igrati značajnu ulogu u predispoziciji za moždani udar.

Međutim, postoje faktori na koje možemo uticati:

1. Visok krvni pritisak – povišen krvni pritisak povećava rizik za čak tri puta.
2. Šećerna bolest i skriveni šećer – nedovoljno kontrolisani nivoi glukoze mogu izazvati oštećenje krvnih sudova.
3. Povišen holesterol – može doprineti stvaranju plaka u krvnim sudovima.
4. Srčani problemi – kao što su nepravilni srčani ritmovi i oštećenja srčanih zalizaka.
5. Pušenje – duvan značajno povećava rizik.
6. Alkohol – prekomerna konzumacija alkohola može doprineti povećanju krvnog pritiska i oštećenju krvnih sudova.
7. Hiperhomocisteinemija – visoki nivoi homocisteina u krvi mogu biti faktori rizika.
8. Upotreba oralnih kontraceptiva – kod žena, naročito onih koje puše i imaju povišen krvni pritisak.

Osim ovih faktora, gojaznost, fizička neaktivnost, neadekvatna ishrana i stres mogu takođe doprineti većem riziku od nastanka moždanog udara.

Moždani udar kod mladih ljudi

Iako se moždani udar tradicionalno povezuje sa starijim osobama, novija istraživanja pokazuju da je on moguće oboljenje i među mlađim populacijama. Osobe uzrasta od 18 do 50 godina takođe mogu doživeti moždani udar, a uzroci su uglavnom povezani sa krvnim ugrušcima ili plakovima koji nastaju u arterijama. Pored toga, drugi uzroci mogu biti arterijske bolesti i problemi sa srcem, što pokazuje kako i mladi ljudi moraju biti svesni rizika.

Simptomi moždanog udara

Moždani udar može se manifestovati kroz različite simptome, koji se mogu pojaviti naglo. Uobičajeni simptomi uključuju:

1. Naglo zamagljenje vida ili gubitak vida na jednom oku ili u polovini vidnog polja.
2. Glavobolja koja može biti vrlo jaka, često praćena povraćanjem.
3. Gubitak ravnoteže i stabilnosti, otežano hodanje i gubitak koordinacije.
4. Utrnulost ili slabost na jednoj strani tela, posebno na licu, ruci ili nozi.
5. Problemi sa govorom – osoba može imati poteškoće u izražavanju, razumevanju govora ili artikulaciji.
6. Otežano gutanje, što može biti posebno zabrinjavajuće i opasno.
7. Problemi sa pamćenjem i koncentracijom – moguće je da osoba postane dezorijentisana i zaboravna.

Posledice moždanog udara

Posledice koje moždani udar može izazvati mogu biti ozbiljne i dugoročne. Neki od mogućih efekata uključuju:

• Hemiplegija: Potpuna paraliza jedne strane tela.
• Hemipareza: Delimična paraliza ili slabost jedne strane tela.
• Afazija: Oštećenje govora i sposobnosti komunikacije.
• Poremećaji vida: Oštećenje vida koje može biti privremeno ili trajno.
• Poremećaji ravnoteže: Osoba može imati problema sa održavanjem stabilnosti.
• Otežano gutanje: Osoba može imati problema sa unošenjem hrane i tečnosti.
• Poremećaji koncentracije, pamćenja i orijentacije.

Zaključak

Moždani udar je ozbiljan medicinski događaj koji zahteva hitnu reakciju. Prepoznavanje simptoma u ranoj fazi i brzo reagovanje mogu značajno smanjiti ozbiljnost posledica. Zdrav način života, koji uključuje kontrolisanje krvnog pritiska, uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost, i izbegavanje pušenja i alkohola, može smanjiti rizik od moždanog udara. U slučaju pojave simptoma, odmah se treba obratiti lekaru, jer brza reakcija može spasiti život.