Ptav Predrag je prije tri godine tokom svoje posjete u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Skoplju odgovorio na pitanje koje je mnoge zanimalo, a to je da li je grijeh moliti se Bogu za novac i materijalne stvari.
Jedna žena upitala je oca Predraga Popovića da li je greh moliti Boga za pomoć u rešavanju finansijskih problema. On joj je, sa blagim osmehom, odgovorio da u tome nema ničeg pogrešnog. „Nije greh, zašto bi bio?“ – rekao je i objasnio da je i sam u životu imao trenutke kada je molio upravo za takve stvari. Naglasio je da molitva ne sme da bude vođena pohlepom ili željom za luksuzom, već iskrenom potrebom. „Važno je da se moliš smireno i iz srca,“ dodao je, podsećajući da su i sveci živeli skromno i da su znali koliko čoveku znači ono osnovno – dom, sigurnost i mir.
U nastavku je otac Predrag podelio svoju životnu priču. Tokom gotovo dve decenije, zajedno sa porodicom se neprestano selio – čak četrnaest puta u devetnaest godina. Dok je osvećivao tuđe kuće i automobile, u sebi je osećao tugu jer nije imao sopstveni krov nad glavom. To ga je navelo da potraži savet od igumanije kome da se moli za materijalnu pomoć. Ona mu je jasno rekla: „Moli se Svetom Spiridonu.“
Njegova molitva bila je jednostavna:
- „Sveti Spiridone, potrebno mi je 30.000 evra da kupim kuću.“
Samo dva dana kasnije, dogodilo se nešto neočekivano. Brat ga je pozvao i rekao da se vraća u Vrnjačku Banju i da želi da otkupi polovinu porodične kuće. Ponudio mu je 25.000 evra, a njihova majka dodala je još 5.000 evra. Tako je, baš na dan posvećen Svetom Spiridonu, otac Predrag dobio tačno onoliko koliko je molio. Ovaj događaj, kako kaže, učvrstio ga je u veri i pokazao da molitva iz iskrene potrebe nikada ne ostaje neuslišena.
To nije bilo jedino iskustvo koje je doživeo. Vozio je stari automobil, „opel astru“ iz 2000. godine, i u molitvi je poželeo da dobije novije vozilo. Nedugo zatim, automobil mu se pregrejao i zapalio na auto-putu. Iako je to u početku delovalo kao nesreća, ubrzo se pokazalo da se iza svega krije i Božiji plan. Nakon što je vest podelio na društvenim mrežama, javio mu se nepoznat čovek i poklonio mu drugi auto – znatno mlađi i u boljem stanju od prethodnog.
Otac Predrag je naglasio da se ovakvi događaji ne smeju posmatrati kao „magija“ ili puko ispunjenje želja. Suština je u tome da Bog i svetitelji čuju one koji se mole smireno i sa verom, ali da odgovori dolaze onda kada su zaista korisni i potrebni.
U pravoslavnoj tradiciji, Sveti Spiridon se vekovima poštuje kao zaštitnik siromašnih i nevoljnih. Vernici mu se obraćaju ne samo za finansijsku pomoć, već i za:
- zdravlje,
- mir u porodici,
- plodnost,
- blagostanje doma.
Njegove molitve prenose se generacijama, a u njima se posebno naglašava njegova uloga utešitelja žalosnih, iscelitelja bolesnih i zaštitnika onih koji iskreno traže pomoć.
Otac Predrag podseća da molitva nije garancija da ćemo odmah dobiti ono što želimo, već da će nam biti darovano ono što nam je u datom trenutku najpotrebnije. „Nije greh moliti se za novac,“ rekao je, „ali je bitno da ga ne tražiš radi luksuza, već da pokriješ osnovne potrebe. Bog vidi tvoje srce i zna šta ti je potrebno.“
Njegovo svedočenje pokazuje da vera nije odvojena od stvarnosti, već obuhvata i svakodnevne brige: dom, porodicu i sigurnost. Kroz molitvu čovek predaje Bogu ne samo duhovne težnje, već i životne potrebe. Upravo tu se ogleda lepota prave vere – uverenje da pred Bogom ništa nije premalo niti preveliko, ukoliko dolazi iz srca.
Iskustvo oca Predraga Popovića svedoči da se čuda događaju onima koji iskreno veruju i imaju hrabrosti da svoje potrebe predaju Bogu i svetiteljima. Njegova priča podseća da vera može promeniti život, doneti rešenje onda kada izgleda da ga nema i pokazati da nikada nismo sami – ni u najtežim trenucima.
