Među brojnim autohtonim zajednicama Indije, pleme Apatani zauzima posebno mesto zahvaljujući svojim neobičnim i bogatim kulturnim običajima. Smešteni u Arunachal Pradeshu, regiji na severoistoku Indije, Apataniji su poznati po svojoj specifičnoj tradiciji začepljivanja nosa kod žena, kao i po tetovažama koje su nosile generacijama unazad. Iako su ove prakse danas u opadanju, one i dalje igraju značajnu ulogu u očuvanju njihovog kulturnog identiteta.
Praksa umetanja čepića za nos
Jedan od najprepoznatljivijih običaja ovog plemena jeste nošenje čepića za nos, što je nekada simbolizovalo prelazak devojčica u zrelost. Ova praksa se primenjivala kada bi devojčica dobila svoju prvu menstruaciju, označavajući njen prelazak u odraslo doba. Čepići su bili izrađeni od crnog drveta, a smatrali su se važnim delom ženskog identiteta.
Iako je ova praksa prestala tokom 1970-ih godina, u nekim delovima zajednice još uvek se mogu videti starije žene koje nose ove čepiće. Njihova svrha nije bila isključivo estetska – verovalo se da oni štite žene od zlih sila, ali i da ih čine manje privlačnim potencijalnim otmičarima iz neprijateljskih plemena.
Tetovaže kao dodatna zaštita
Osim umetanja čepića u nos, žene plemena Apatani tradicionalno su nosile tetovaže na licu. Ove tetovaže nisu bile samo ukras, već su imale i praktičnu zaštitnu funkciju. Legenda kaže da su u prošlosti žene ovog plemena bile toliko lepe da su često bile mete otmičara iz neprijateljskih zajednica. Kako bi sprečili otmice, poglavica plemena je naredio da žene počnu nositi tetovaže i velike okrugle čepove za nos, poznate kao iaping hurlo. Ove promene su ih činile manje poželjnima za napadače, smanjujući učestalost otmica.
Tetovaže su se obično nanosile od čela do brade, a proces tetoviranja bio je bolan i dugotrajan. Ipak, žene su ga rado prihvatale jer je bio deo njihove kulture i duhovnog identiteta.
Duhovna povezanost i verovanja
Pleme Apatani duboko je povezano sa prirodom i svojim tradicionalnim verovanjima. Njihova religija podrazumeva štovanje nebeskih božanstava, posebno Sunca (Donii) i Meseca (Polo). Ova božanstva igraju ključnu ulogu u njihovim ritualima i svakodnevnom životu, a mnogi običaji, uključujući umetanje čepića i tetoviranje, povezani su sa duhovnim zaštitama i običajima posvećenim ovim nebeskim silama.
Savremeni uticaji i očuvanje tradicije
Iako su ove tradicionalne prakse vremenom oslabile, pleme Apatani i dalje čuva svoj identitet kroz različite običaje i način života. Žive u dolini Ziro, poznatoj po svojim rižinim poljima i plodnim močvarama, gde nastavljaju da praktikuju tradicionalnu poljoprivredu i ekološki održive metode uzgoja.
Danas se sve više mladih Apatanija okreće modernim načinima života, ali mnogi od njih i dalje osećaju ponos i povezanost sa svojim kulturnim nasleđem. Postoje inicijative za očuvanje jezika, običaja i rukotvorina kako bi se obezbedilo da ove jedinstvene tradicije ne budu zaboravljene.
Zaključak
Pleme Apatani predstavlja fascinantan primer zajednice koja je kroz istoriju razvila specifične običaje radi zaštite svojih članova i očuvanja svog identiteta. Iako su prakse umetanja čepića i tetoviranja danas retke, one i dalje nose istorijsko i kulturno značenje. Njihova priča podseća na snagu i otpornost malih zajednica koje se bore da očuvaju svoje običaje uprkos modernizaciji i globalnim promenama.
