Poslije šezdesete godine tijelo čovjeka se mijenja i samim tim je poterbno da vodimo više brige o tome šta jedemo i kako se ponašamo. Trebali bi izbjegavati neke namirnice koje mogu biti jako loše za zdravlje srca.
Starenje je prirodan proces koji donosi promjene u našem organizmu, a posebno u kardiovaskularnom sistemu. Krvni sudovi postaju manje elastični, srce radi pod većim opterećenjem, metabolizam usporava i povećava se rizik od hroničnih oboljenja poput hipertenzije, dijabetesa i ateroskleroze. Ipak, iako starenje ne možemo zaustaviti, možemo usvojiti navike koje značajno smanjuju rizik od bolesti srca i omogućavaju nam da starimo zdravije i kvalitetnije.
Kako godine prolaze, krvni sudovi gube fleksibilnost, što otežava normalan protok krvi. To može dovesti do povišenog krvnog pritiska i ubrzati razvoj ateroskleroze. Na zidovima arterija talože se masne naslage koje dodatno otežavaju cirkulaciju i prisiljavaju srce da radi jače.
U isto vreme, metabolizam se usporava, pa se kilogrami lakše gomilaju. Povećava se otpornost na insulin, što podiže rizik od dijabetesa – bolesti koja snažno oštećuje krvne sudove i srčani mišić. Zbog bolova u zglobovima i smanjene pokretljivosti, starije osobe često smanjuju fizičku aktivnost, a to dodatno slabi srce.
Iako se sve ove promjene dešavaju prirodno, na njih možemo uticati. Usvajanjem zdravih životnih navika moguće je očuvati vitalnost i snagu srca.
1. Pravilna ishrana
Naš tanjir može biti i neprijatelj i saveznik. Ishrana bogata vlaknima, zdravim mastima i antioksidansima ima zaštitnu ulogu.
- Voće i povrće – unose vitamine, minerale i vlakna koji smanjuju rizik od bolesti srca.
- Integralne žitarice – održavaju stabilan šećer u krvi i snižavaju loš holesterol.
- Riba (losos, skuša, sardina) – bogata omega-3 masnim kiselinama koje jačaju krvne sudove.
- Orašasti plodovi – sadrže zdrave masti koje smanjuju upalne procese.
- Maslinovo ulje – izvor mononezasićenih masti koje čuvaju srce.
S druge strane, potrebno je ograničiti:
- prerađenu hranu sa trans mastima i aditivima,
- rafinisane šećere koji podstiču gojaznost i upale,
- so koja povećava krvni pritisak.
2. Fizička aktivnost
Za zdravo srce nisu potrebni sati provedeni u teretani. Dovoljno je pola sata brzog hodanja dnevno.
- Hodanje – poboljšava cirkulaciju i jača srce.
- Plivanje – odličan izbor za starije, jer ne opterećuje zglobove.
- Joga i istezanje – smanjuju stres i povećavaju fleksibilnost.
- Lagana vježba snage – pomaže očuvanju mišićne mase i ubrzava metabolizam.
3. Kvalitetan san
San je neophodan za regeneraciju organizma. Nedostatak sna:
- povećava krvni pritisak,
- smanjuje otpornost na stres,
- podstiče gojaznost.
Pravila za bolji san: redovan raspored spavanja, izbegavanje ekrana pre spavanja, zamračena i tiha soba, lagani obroci u večernjim satima.
4. Izbegavanje loših navika
- Pušenje značajno povećava rizik od začepljenja arterija i srčanog udara.
- Alkohol u prekomjernim količinama oštećuje jetru i srce.
- Hronični stres ubrzava starenje i podiže krvni pritisak.
Tehnike opuštanja, meditacija ili šetnje u prirodi smanjuju nivo stresa i donose duševni mir.
5. Redovni pregledi
Srčane bolesti se često razvijaju tiho, bez izraženih simptoma. Zato su kontrole kod lekara presudne. Treba obratiti pažnju na signale kao što su:
- nelagodnost u grudima,
- stalni umor,
- nedostatak daha,
- vrtoglavica,
- oticanje nogu,
- nepravilan rad srca.
Pravovremeno otkrivanje problema povećava šanse za uspešno lečenje.
Proces starenja jeste neizbežan, ali način na koji ćemo ga doživeti zavisi od naših odluka. Pravilna ishrana, redovno kretanje, kvalitetan san, izbegavanje štetnih navika i redovne kontrole čine osnovu zdravog srca.
Na taj način ne samo da produžavamo život, već i obezbeđujemo da on bude ispunjen energijom, sigurnošću i spokojem. Briga o srcu je ulaganje u svaki sledeći dan – i najbolji dar koji možemo dati sebi i onima koje volimo.
