Danas ćemo pisati o običajima koje treba da ispoštujete tokom praznika počasnog ulazka Isusa Hrista u Jerusalim.
U svitanje jednog od najlepših pravoslavnih praznika, Cveti, širom sela i gradova oseća se posebna toplina. To nije samo miris procvetalih vrba i ljubičica u vazduhu, već i duboka duhovna povezanost sa prirodom i verom. Za mnoge, ovaj dan je mnogo više od običnog datuma u kalendaru – to je trenutak spajanja božanskog i zemaljskog, dan kada se srce okreće Bogu, a pogled prirodi.
Cveti se, po pravoslavnom kalendaru, uvek obeležavaju nedelju dana pre Vaskrsa. Ovaj praznik, iako ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, nosi snažne narodne i prirodne elemente. Njegovo ime potiče od palminih grana koje su ljudi prostirali pred Isusa Hrista kada je svečano ušao u Jerusalim. Međutim, u našim krajevima, gde palmi nema, običaj se prenosi kroz grančice vrbe, koje su dostupne i koje su vremenom postale simbol Cveti.
To je dan kada se ne radi ništa teško, kada se prirodi prilazi s poštovanjem, a sve oko nas – od najmanje biljke do najdublje molitve – govori da se nalazimo na svetom tlu proleća i duhovnog buđenja.
Cveti su direktno vezani za Hristov ulazak u Jerusalim. Prema predanju, Isus nije u grad ušao kao vojskovođa, već na magarcu, što simbolizuje njegov mironosni duh. Ljudi su ga dočekali uz uzvike: “Osana sinu Davidovu!”, prostirući pred njega odeću i palmove grančice, ukazujući mu najveće moguće poštovanje.
Ovaj događaj, poznat i kao carski ulazak, ne predstavlja samo istorijsku epizodu, već i duhovnu pobedu – Hristos kao kralj neba dolazi u grad kao sluga narodu, donoseći mir, ljubav i nadu.
Osim liturgijske strane praznika, Cveti su duboko ukorenjeni i u narodnoj tradiciji. U prošlosti, danima pre praznika, ljudi su počinjali sa ukrašavanjem svojih domova grančicama vrbe i koprive. Svaka biljka je imala svoju simboliku:
-
Vrba – simbol zdravlja, plodnosti i napretka
-
Kopriva – korišćena kao zaštita, posebno kod porodilja, koje su je stavljale pod jastuk da oteraju zle sile i “ženske demone”
-
Margarete – simbol lepote i mladosti
-
Ljubičice – označavaju nežnost, miris i ženstvenost
-
Dren – simbol snage i zdravlja
-
Ruža – za raskošan izgled i rumenilo
Ove biljke se, prema običaju, ne unose odmah u kuću. Umesto toga, ostavljaju se preko noći u posudi sa vodom – često napolju, pod zvezdanim nebom, da upiju snagu prirode. U mnogim krajevima, u tu vodu se stavlja i prsten od zlata ili srebra, koji simboliše čistotu i sreću.
Sledećeg jutra, tom vodom se umivaju deca, kako bi bila zdrava, nasmejana i zaštićena cele godine.
U hrišćanskoj liturgiji, vrbove grančice osveštavaju se u crkvi na sam praznik. Ove grančice vernici nose kući i čuvaju ih tokom cele godine, najčešće pored slavske ikone. One simbolišu:
-
Zaštitu doma
-
Blagoslov porodice
-
Uspeh i duhovni mir
Mnogi veruju da osveštana vrba ima moć da odbije zlo, te se često koristi i prilikom seoskih običaja ili u molitvama za zdravlje.
Cela nedelja koja prethodi Cveti zove se Cvetna nedelja. To je vreme kada priroda počinje da “diše punim plućima”, a ljudi izlaze na livade i šume kako bi brali cveće, pravili venčiće, ukrašavali kuće i dvorišta. Posebno su aktivna deca i devojke, koje u jutarnjim satima traže prvi cvet.
Veruje se da onaj ko prvi ubere određeni cvet toga dana, može zamisliti želju – i ako istinski veruje, ona će mu se ispuniti.
Među lepotama ovog praznika izdvajaju se i romantične gestove koji su, iako stari, preživeli do današnjih dana. Mladići tradicionalno prave bukete od ubranog cveća i poklanjaju ih devojkama koje im se sviđaju. Svaki cvet ima svoju poruku, pa je buket svojevrsno ljubavno pismo bez reči.
Na dan praznika, u svim pravoslavnim crkvama služe se svečane liturgije, uz osvećenje grančica i proznu litiju. U nekim mestima, litije prolaze kroz čitavo selo ili grad, a narod nosi vrbove grančice, sveće i cveće.
Grančice se potom osveštavaju molitvom i bogojavljenskom vodicom, a njihova svetost se prenosi na domove onih koji ih čuvaju.
Cveti su više od običnog crkvenog praznika. Oni su veza između neba i zemlje, između vere i prirode, između čoveka i duhovnog mira. Kroz simboliku cveća, običaje prenošene sa kolena na koleno, molitvu i osveštanje, ovaj dan uči da je duhovna lepota povezana sa prirodom, i da samo onaj koji poštuje i jedno i drugo, može živeti u istinskom miru.
Zato, kada na dan Cveti uzmete grančicu vrbe, setite se – to nije samo deo biljke, to je deo svetosti, deo tradicije, deo vas.
I neka vas njena snaga prati tokom cele godine.
