Danas ćemo pisati o Majklu Rokfeleru koji je riješio ne ići putem bogatstva i moći. Riješio je pratiti svoju strast umjesto porodične tradicije, a to ga je i koštalo života.
U bogatim plemićkim i industrijskim porodicama naslednici se često usmeravaju da nastave put svojih predaka – da preuzmu poslovno carstvo, brinu o investicijama i očuvaju ugled prezimena. Najstarija deca uglavnom dobijaju najveću odgovornost, dok mlađi neretko tragaju za sopstvenim identitetom i avanturama, daleko od politike i ekonomije. Upravo se to dogodilo u čuvenoj porodici Džona Rokfelera, prvog zvaničnog milijardera u istoriji.
Majkl Rokfeler, pripadnik četvrte generacije dinastije, od malih nogu pokazivao je da ga ne privlače ni moć ni korporativni svet. Njegova strast bila je usmerena na knjige o izgubljenim civilizacijama, etnologiji i pričama o narodima udaljenih krajeva. Nakon što je diplomirao na Harvardu, odlučio je da se pridruži holandskom istraživaču Reneu Vasingu na ekspediciji u Novu Gvineju. Cilj mu je bio proučavanje plemena Asmat, poznatog po složenim ritualima i posebnoj umetnosti. Njegov otac, Nelson Rokfeler, tadašnji guverner Njujorka, finansirao je putovanje.
Majkl nije mario za upozorenja o rizicima. Posebno ga je fascinirao Asmat narod, poznat po verovanjima i obredima koji su u zapadnom svetu smatrani šokantnim. Tokom boravka uspeo je da prikupi značajnu kolekciju artefakata za njujorški muzej, ali mu sudbina nije dozvolila da se sa tog puta vrati.
Dana 17. novembra 1961. godine, Majkl i Vasing krenuli su čamcem prema udaljenom selu Asmata. Kada se čamac prevrnuo na ušću reke Ejlanden, vodiči su uspeli da doplivaju do obale, dok su Majkl i Rene ostali na olupini. Posle dva dana iscrpljujućeg čekanja, Majkl je odlučio da pokuša da sam dopliva do kopna. To je bio poslednji trenutak kada je viđen – od tada nestaje svaki trag.
Njegov nestanak otvorio je prostor za brojne teorije i nagađanja:
- da se utopio pokušavajući da dopliva,
- da je postao plen krokodila,
- ili da su ga ubili pripadnici Asmat plemena kao čin osvete zbog kolonijalne represije.
Katolički misionari kasnije su tvrdili da su videli njegovu odeću i ljudske kosti za koje su verovali da su njegovi ostaci. Pojavile su se i priče da je njegova lobanja završila u rukama šamana.
Asmat narod naseljava jugozapadne delove Nove Gvineje. Njihova kultura vekovima je bila oblikovana kroz:
- Ritualni kanibalizam, koji je imao obredno značenje. Verovali su da jedenjem neprijatelja preuzimaju njegovu snagu i duh.
- Umetnost – skulpture, maske i predmeti od drveta i kostiju smatrali su se duhovnim i simboličkim predmetima, a danas su među najvrednijim eksponatima u svetskim etnografskim zbirkama.
- Ratničku tradiciju i sukobe sa kolonizatorima, naročito Holanđanima, koji su pokušavali da ih pokore.
Upravo zbog tih sukoba mnogi veruju da je Majkl postao kolateralna žrtva kolonijalne politike, a njegovo ubistvo moguće osvetnički čin.
Američki novinar Karl Hofman, autor knjige Divlja žetva, godinama kasnije posetio je područje Asmata. U razgovoru sa sveštenikom i pripadnicima plemena, čuo je šapatom priznanja da je „američki turista“ izgubio život na njihovoj teritoriji. Jedan Asmat mu je rekao: „Ovde je poginuo Amerikanac. Rekli su ime – Majkl Rokfeler.“ Ipak, odmah je dodao upozorenje: „Ne pričaj ovo nikome. Ako se sazna, ljudi će umreti.“
Ove reči pokazuju koliko je tema i dalje obavijena strahom i tabuom među Asmatima.
Prošlo je više od šest decenija, a istina o nestanku mladog Rokfelera nikada nije razjašnjena. Teorije i dalje kruže – da li je stradao u vodi, da li su ga Asmati ubili iz osvete, ili su ga možda doživeli kao mitsko biće? Svaka verzija ostaje nedokazana.
Ono što je nesporno jeste da je Majkl Rokfeler bio naslednik koji je izabrao put istraživanja umesto luksuza. Umesto da provede život u udobnosti i moći, odlučio je da sledi svoju znatiželju i posveti se upoznavanju jednog od najtajanstvenijih naroda sveta. Upravo ta odluka učinila je njegovu sudbinu jednom od najvećih misterija 20. veka.
