Današnja tema je pomalo tužna s obzirom da pišemo o tome šta da radite kada premine neko bližnji iz vaše porodice.
Gubitak voljene osobe jedan je od najtežih trenutaka u ljudskom životu. Tuga tada obuzima um i srce, svet dobija sivi ton, a svakodnevne brige postaju beznačajne. U tim trenucima ništa ne deluje važno, i prirodno je da bol zamagli razum i odluke.
Ali, kako dani prolaze, dolazi vreme kada se život mora nastaviti. I tada, pred članovima porodice pokojnika pojavljuje se niz praktičnih i emotivnih pitanja – među kojima se posebno izdvaja jedno:
Šta učiniti sa stvarima pokojnika?
To pitanje nije samo organizaciono, već duboko lično i duhovno. Predmeti koje je pokojnik koristio, voleo ili ostavio za sobom, nose sa sobom energiju prošlosti, emocije, uspomene i delove duše.
Upravo zato, njima treba pristupiti sa poštovanjem, mudrošću i verom – osluškujući i porodične običaje, i lične emocije, ali i duhovne smernice koje vekovima oblikuju odnos prema smrti i sećanju.
Predmeti ostavljeni iza pokojnika nisu samo materijalni tragovi – oni su mostovi između sadašnjosti i prošlosti, između živih i umrlih, i često pomažu onima koji tuguju da pronađu smisao, utehu i unutrašnji mir.
Ponekad, nošenje komada odeće, dodirivanje knjige koju je pokojnik voleo ili gledanje slike s dragom osobom, može imati terapeutski efekat. Ljudi se tada lakše suočavaju sa tugom, kroz prisustvo nečega što im deluje poznato i živo.
Međutim, ova povezanost može biti i emotivno opterećujuća, posebno ako se stvari ne očiste od tzv. “mrtve energije” – što se smatra važnim korakom u mnogim duhovnim i narodnim tradicijama.
Ako vam je pokojnik nešto poklonio za života, ti predmeti imaju poseban značaj. Oni su darovi ljubavi i pažnje, i često se smatraju duhovnim amajlijama.
Neki od najčešćih predmeta koji se čuvaju kao zaštita i uspomena su:
- Nakit od ahata – simbol duhovne snage
- Kamen s rupom (pileći bog) – narodni zaštitnik
- Stare igle ili šnale – prenose volju i snagu
- Porcelansko ili keramičko posuđe
- Omiljene knjige i slike
Ovi predmeti se ne čuvaju samo zbog sećanja, već i zato što mnogi veruju da zrače pozitivnom energijom i mogu pomoći u teškim trenucima kao tiha podrška duše pokojnika.
U narodnoj tradiciji i duhovnim učenjima, stvari koje su pripadale pokojniku, a koje se žele sačuvati, moraju se očistiti od težine tuge, smrti i patnje.
Evo nekoliko proverenih metoda:
- So: Pospe se preko predmeta i ostavi da odstoji (najmanje 3 sata, idealno 24). Nakon toga, so se baca u tekuću vodu (potok, reka, ili vodokotlić – u nedostatku prirodnog toka).
- Sveta voda: Predmet se posprska dok se tiho izgovara molitva, “Večni pokoj daruj Gospode, i svetlost večna neka mu sija”.
- Crkvena sveća: Plamenom se lagano “kruži” oko predmeta, uz kratko ćutanje ili molitvu.
- Izvorska voda: Posebno se koristi za kamenje, staklene ili metalne predmete.
- Tamjan: Idealan za odeću, knjige, jastuke i mekane materijale. Dim tamjana “poništava” tešku energiju tuge.
- Srebrna voda: Srebro se ostavi u čaši obične vode preko noći. Ta voda se koristi narednog dana za prskanje predmeta.
U svemu ovome, najvažnija je vaša unutrašnja namera. Ako se čišćenje radi s verom, ljubavlju i poštovanjem – ono uvek ima efekta, bez obzira na metodu.
Postoje predmeti za koje se veruje da zadržavaju energiju smrti i koje nikako ne treba zadržavati:
- Garderoba u kojoj je osoba preminula
- Krevet, posteljina, jastuk iz trenutka smrti
- Sat, nakit ili naočare koje je osoba nosila kad je izdahnula
- Predmeti korišćeni tokom bolesti, naročito oni koji su pratili bol, strah, ili ljutnju
Ovi predmeti ne peru se, niti se daju drugima – već se simbolično spaljuju ili puštaju niz reku, uz molitvu za dušu pokojnika i zahvalnost što su služili njegovom životu.
Prema običaju, do četrdesetog dana nakon smrti, ništa se ne dira. Veruje se da je duša tada još prisutna, posmatra, i privikava se na novi svet. U tom periodu, kuća se ne menja, i odeća ostaje netaknuta.
Nakon četrdeset dana, ako nema testamenta:
- Odeća i obuća mogu se dati u humanitarne svrhe
- Ne preporučuje se krvnim srodnicima da ih nose – zbog prenosa energije i potencijalnog “nasleđivanja sudbine”
- Bliske osobe ili prijatelji mogu uzeti predmet kao uspomenu – ako to žele
Uvek je poželjno okupljanje porodice, miran razgovor, i zajedničko donošenje odluka. Ponekad, deljenje stvari koje su bile drage pokojniku može biti i čin isceljenja, jer svako ponese deo uspomene sa sobom – i ona nastavlja da živi.
Kada se suočimo sa smrću, mi se zapravo suočavamo sa vlastitim granicama, ranjivostima i sećanjima. Stvari pokojnika su tihe, ali govore mnogo – o životu koji je bio, ljubavi koja je trajala, i o praznini koja ostaje.
Međutim, uz pravilan pristup, te stvari ne moraju biti teret. One mogu postati blagoslov, spona s prošlošću, i podrška u budućnosti.
Zapamtite:
- Očistite ono što čuvate
- Oprostite se sa onim što vas opterećuje
- Delite uspomene sa ljubavlju, ne sa tugom
Kao što kaže stara izreka:
„Čovek umire kada se na njega zaboravi – a dok ga se sećamo, on je još uvek sa nama.“
