Danas ćemo pisati o jednom jako neobičnom slučaju koji se dogodio kod nas na Balkanu, a o čemu se radi pročitajte u nastavku.
Na Balkanu, gde se snalažljivost često smatra vrlinom, a improvizacija svakodnevicom, ne čudi što se s vremena na vreme pojave građevinske intervencije koje više liče na šalu nego na ozbiljan arhitektonski zahvat. Iako živimo u dobu urbanističkih propisa, dozvola i regulativa, realnost na terenu često govori sasvim drugačiju priču.
Jedan takav slučaj iz Srbije postao je viralan na društvenim mrežama – a sve zbog jednog stanara koji je odlučio proširiti svoj životni prostor na prilično neobičan (i svakako nepropisan) način. Naime, usred gradske stambene zgrade, ni iz čega se pojavila terasa, toliko neuobičajena da su je mnogi komentatori opisali kao “zakačenu lego kocku na zgradi”.
U konkretnom slučaju, stanar je – potpuno samoinicijativno i bez ikakvog vidljivog urbanističkog plana ili arhitektonske logike – odlučio da “prikači” novi balkon na fasadu svog stana. Nije tražio dozvolu, nije se konsultovao s inženjerima, a dizajn je – u najmanju ruku – sumnjivog estetskog i bezbednosnog karaktera.
Ova “terasa” izgleda kao da je dodatak na LEGO modelu, zalijepljen bez mnogo promišljanja. Konstrukcija ni po čemu ne odgovara ostatku zgrade, ni po materijalu, ni po boji, ni po obliku. Gotovo da se može reći da izgleda kao izdanak maštovitosti, bez ijednog milimetra građevinske dokumentacije
U ovom slučaju često se koristi ironičan izraz „balkanska arhitektura“, koji označava građevinska rešenja:
- Bez dozvola i legalizacije
- Improvizovana, bez uvida stručnjaka
- Estetski upitna, često narušavaju vizuelni sklad
- U funkciji snalaženja, ne zakonitosti
Takvi zahvati, iako možda funkcionalni za pojedinca, predstavljaju problematične tačke u urbanističkoj celini. I dok jedan stanar uživa u novostečenom kvadratu prostora, ostatak zgrade gleda u narušenu fasadu i postavlja pitanje: Gde su granice dozvoljenog?
Ovakvi primeri izazivaju podeljene reakcije:
S jedne strane…
Ljudi razumeju potrebu stanara da prošire prostor. Stanovi u zgradama često imaju ograničenu kvadraturu, a porodice rastu. Dodavanje terase može značiti:
- Više dnevnog svetla
- Prostor za biljke ili odmor
- Dodatan kutak za funkcionalnost
U tom svetlu, ovakva intervencija se vidi kao pragmatičan čin običnog čoveka koji traži rešenje u neelastičnom sistemu.
S druge strane…
Problem nastaje kada se pogleda šira slika:
- Terasa narušava vizuelni identitet zgrade
- Potencijalno ugrožava bezbednost (npr. statiku konstrukcije)
- Krši zajednički dogovor i pravila stanovanja
- Ometanje prava ostalih stanara
U tom kontekstu, ovaj čin se vidi kao neodgovorna samovolja, tipična za odsustvo pravne i komunalne kontrole.
Fenomen samoinicijativne gradnje nije novost na Balkanu. Naprotiv, on je duboko ukorenjen u mentalitetu naroda koji se vekovima snalazio u nedostatku institucija.
Na ulicama mnogih gradova može se videti:
- Garaže napravljene od valovitog lima
- Dograđene sobe koje vire iznad trotoara
- Krovovi pretvoreni u stambene jedinice
- Pločnici zauzeti improvizovanim kafićima
Sve to ukazuje na kreativnost, ali i haotičnost sistema, gde granica između dozvoljenog i zabranjenog često postaje maglovita.
Ova viralna terasa, iako možda na prvi pogled deluje smešno ili čak simpatično, u suštini otvara ozbiljna pitanja o:
- Urbanizmu i odgovornosti
- Zakonskoj regulativi
- Kolektivnom stanovanju
- Pravu na ličnu improvizaciju naspram javnog dobra
U eri kada se svaka neobičnost trenutno širi internetom, ovakvi prizori ne ostaju dugo lokalna kurioziteta. Postaju simboli mentaliteta, izazivajući reakcije od podsmeha do zgražavanja – a često i rasprave o tome koliko smo, zapravo, spremni da poštujemo zajednička pravila.
Balkanski duh snalaženja jeste stvar za poštovanje u teškim vremenima. Ali kada pređe granicu bezbednosti, zakonitosti i osnovne estetike – postaje problem. Možda je vreme da se domišljatost pretoči u kreativne, ali odgovorne projekte, uz pomoć arhitekata, zajednice i zakona.
Jer iako se ova terasa možda koristi svakog jutra uz šoljicu kafe, ostaje pitanje – koliko dugo će stajati pre nego što postane opasnost?
