Godinama su medijskim prostorom kružile priče o tome da su Lepa Brena i Saša Popović u mladosti bili više od muzičkih saradnika – da ih je povezivala romansa….
Iako su glasine bile uporne, ostajale su na nivou javne tajne, bez zvanične potvrde. Tek nedavno, gotovo slučajno, jedan komentar reditelja Stanka Crnobrnje otvorio je vrata staroj priči. Gostujući u jutarnjem programu Prve televizije, autor kultnih filmova “Hajde da se volimo” osvrnuo se na fenomen jugoslovenstva i muzičku scenu osamdesetih, navodeći kako je Brena, poreklom iz patrijarhalne muslimanske porodice, u Novom Sadu započela poslovnu i ličnu vezu sa sinom pravoslavnog sveštenika – jasna aluzija na Popovića. Crnobrnja je istakao da takva ljubavna i poslovna priča može nastati samo u specifičnom vremenu Jugoslavije, u kojem su jedinstveno tržište i kulturna otvorenost omogućili rađanje “Slatkog greha” i njihov meteorski uspon.
- Spekulacije o njihovoj vezi datiraju još iz perioda najveće popularnosti Slatkog greha. Govorilo se da je romansa trajala sve do trenutka kada je Brena upoznala Bobu Živojinovića. Popović je umeo da se našali da “bez Brene ne bi bilo ni njega, ali ni Bobe uz nju”, aludirajući da je upravo on bio most ka njenoj sadašnjoj porodici. Brena je često, uz osmeh, otkrivala da su za potrebe benda kreirali lik “simpatičnog veseljaka” zaljubljenog u nju – što je bio način da publika dobije zabavnu dinamiku, dok su prave emocije ostajale iza kulisa. Taj “veseljak” bio je lik Lepog Bore, publiki omiljeni scenski partner, dok je srce u to vreme pripadalo nekome drugom – sada je jasno kome.
- Kada je 1994. godine došlo do raspada grupe i kraja njihove emotivne veze, Brena i Saša uspeli su da sačuvaju prijateljski odnos. U javnosti nikada nisu razmenjivali prozivke, niti otvarali stare rane. Naprotiv – saradnja se nastavila, ovog puta na potpuno novom nivou, kroz zajednički rad u “Grand produkciji”. Njihovu bliskost učvrstilo je i kumstvo – Brena je bila svedok na Popovićevom venčanju sa Suzanom Jovanović. Prema pisanju “Blica”, kumstvo je ostalo stabilno i bez trzavica, a i “Kurir Stars” je ranije beležio da je njihova poslovna veza bila jednako uspešna kao i muzički tandem iz osamdesetih. Pokazali su da privatni odnosi, ma koliko složeni, mogu da prerastu u čvrsto i produktivno partnerstvo kada ih grade profesionalci.
Popović se u jednom intervjuu prisetio trenutka kada je prvi put video Brenu – opisao ju je kao “rokerku iz Brčkog” koja ga je podsetila na Dženis Džoplin. Uz osmeh, Brena je tada odbrusila da “od njega nije teško biti viši i teži”, prisećajući se da je u to vreme imala 84 kilograma, dok je on bio znatno lakši. Ta razmena šala, baš kao i njihova karijera, nosila je duh osamdesetih – perioda kada su harizma, talenat i jugoslovenski kulturni prostor mogli stvoriti muzičke priče koje nadilaze vreme.
Njihov put od mladalačke romanse, preko scenskog partnerstva do poslovnog savezništva, pokazuje koliko se jedan odnos može razvijati i menjati, a da ne izgubi svoju suštinu. Brena i Saša ostali su simboli epohe, primer da emocija, čak i kada promeni oblik, može postati temelj dugogodišnje saradnje i međusobnog poštovanja. Danas, njihova priča ne živi kroz skandale, već kroz muziku, filmove, turneje i biznis projekte koji su obeležili živote mnogih generacija. Ona je i podsetnik da su neka prijateljstva ukorenjena dublje od romanse, a da su najveći uspeh – i na sceni i u životu – priče koje prežive promene vremena
