Marinka Madžgalja i Sloboda Mićalović su ostvarili veliko prijateljstvo koje je bilo posebno. Rođene su na isti dan i iste godine, an jihova veza je prevazišla granice običnog prijateljstva.
Sloboda Mićalović i Marinko Madžgalj delili su mnogo više od posla – povezivala ih je iskrena radost života, prijateljstvo i neraskidiva bliskost. Publika ih je često gledala zajedno, naročito u seriji „Ranjeni orao“, koja je osvojila srca gledalaca širom regiona. Sloboda je tada postala „mala bela gospođica“, dok je Marinko za nju zauvek ostao – Maki. Njihov odnos bio je ispunjen smehom, muzikom i nebrojenim trenucima radosti. Zajedno su pevali do zore, radovali se premijerama i slavili porodične sreće.
Ipak, iako su delili isti datum rođenja, život im je podario potpuno različite puteve. Dok je Sloboda gradila blistavu karijeru i doživljavala velike uspehe, Marinko se suočavao sa najtežom životnom bitkom.
Godine 2016. Sloboda je zablistala na crvenom tepihu u Veneciji, promovišući film „Na mlečnom putu“ Emira Kusturice, gde je igrala rame uz rame sa Monikom Beluči. Film je premijerno prikazan 9. septembra, a Sloboda je briljirala u ulozi Milene, za koju je dobila prestižnu nagradu FIPRESCI. Taj period obeležilo je i prijateljstvo sa Monikom Beluči, uspomena koju je često s ponosom pominjala. U trenucima najveće slave, Sloboda je osećala da je njen Maki uz nju, iako ga više nije bilo.
Dok se ona penjala na profesionalne visine, Marinko je 2015. godine započeo svoju borbu sa bolešću. Iznenadni bolovi doveli su ga u bolnicu KBC Bežanijska kosa, gde mu je dijagnostikovan karcinom pankreasa. U svom maniru, pun pažnje za druge, odlučio je da vest ne saopšti odmah porodici, želeći da im ne pokvari trenutke odmora i sreće. I u najtežim trenucima, mislio je na one koje voli.
- U maju 2015. stigla je teška dijagnoza.
- Usledile su operacije, terapije i dolasci stranih lekara u Beograd.
- Javnost i kolege verovali su da će se izboriti, jer je bio omiljen i poštovan.
Njegova vedrina i snaga davali su podstrek drugima. Jedan od najemotivnijih trenutaka bio je susret sa ćerkom Sarom, koja je tada imala samo šest godina. Zbog iscrpljujućih hemoterapija nije je mogao viđati, ali kada je konačno došao trenutak susreta, mala Sara mu je potrčala u zagrljaj i zaplakala. Videla je koliko je oslabio i smršao i instinktivno shvatila da je bolestan. Bio je to prizor koji je slomio srca svih prisutnih, ali i dokaz da ljubav između oca i deteta nadilazi sve prepreke.
Krajem 2015. godine prognoze su postale još teže – lekari su mu rekli da ima svega tri meseca života. Marinko se ponašao kao da to nikada nije čuo. Nastavio je da radi, glumio u Crnoj Gori, provodio vreme sa porodicom i prijateljima, nalazio snagu da se šali i bodri druge.
Njegova poslednja velika želja bila je da se krsti u manastiru Ostrog. To je i učinio, 26. marta 2016. godine, svega dvadeset dana pre smrti, u svojoj 37. godini. Za mnoge je taj čin bio dokaz njegove duhovne snage i smirenosti – krstio se u miru, okružen verom i ljubavlju, kao da je želeo da svetu pokaže da i kraj može biti ispunjen dostojanstvom.
Sloboda je teško podnela gubitak. Nisu ih spajali samo zajednički rođendani, već godine zajedničkog života, smeha i podrške. Godine 2017. priznala je da više ne želi da slavi rođendan, jer bez njega ništa nije isto. „Moj Maki i ja rođeni smo istog dana i posle petnaest godina nismo razmenili poruke. Nisam imala potrebu da slavim, mislila sam samo na njega,“ rekla je tada uplakana glumica.
Svake godine na taj dan posvećuje mu emotivne poruke. Jedna od njih glasila je: „Sve što treba znati, doznali smo skupa, vreme može stati, srce neka lupa… Zauvek u srcu.“ Te reči postale su simbol prijateljstva koje ni smrt nije mogla da prekine.
U javnosti se često postavlja pitanje zašto ljudi poput Marinka Madžgalja ostavljaju tako dubok trag. Odgovor možda leži u njegovoj iskrenosti, toplini i sposobnosti da bude i umetnik i prijatelj, i kolega i otac, čovek koji se nije plašio da pokaže emocije. Upravo zbog toga postao je jedna od najvoljenijih ličnosti domaće scene.
Sloboda je nastavila svoj profesionalni put, beležeći uspehe i priznanja. Mediji su često isticali da ju je posvećenost umetnosti i porodici izdvojila među glumicama regiona. Ipak, ona nikada nije skrivala da joj nedostaje njen prijatelj Maki. U svakoj ulozi i svakom trijumfu, osećala je njegovu nevidljivu prisutnost.
- Sloboda je nastavila da gradi karijeru.
- Njena snaga je u umetnosti, ali i u uspomenama koje nosi.
- Marinkova toplina i humor ostali su deo nje i publike.
Njihova priča pokazuje da prava prijateljstva ne poznaju granice. Rođendani koje su delili, godine druženja, oslonac i podrška – sve to stvorilo je emotivnu legendu koja traje i danas. Marinko je ostao upamćen po svom osmehu i vedrini, dok je Sloboda nastavila da kroz umetnost čuva uspomenu na njega.
Na kraju, njihova veza je podsetnik da sudbina ne bira uvek pravedno, ali da istinska prijateljstva ostaju zauvek. I u radosti i u boli, Sloboda i Marinko pokazali su šta znači istinsko ljudsko povezivanje – retkost koja se pamti i prenosi.
