Danas ćemo pisati o plemenu Himba koji i dalje vode speciifčan i tradicionalan način života. Ovi su ljudi poznati po iznimnoj ljepoti koja ne dolazi od raznih vještačkih preparata, nego od čiste prirode.
U svetu u kojem dominiraju savremeni standardi lepote i higijene, u kojem se svakodnevno koristi čitav arsenal kozmetičkih proizvoda, sapuna i šampona, jedno afričko pleme ostaje dosledno svom jedinstvenom pogledu na život, telo i estetiku. Pleme Himba iz severozapadne Namibije, tačnije iz regije Kunene, pruža fascinantan kontrast globalizovanom načinu života. Njihova svakodnevica ne oslanja se na modernu tehnologiju, već na harmoniju s prirodom i poštovanje predaka, kroz duboko ukorenjene rituale i verovanja koji su oblikovali njihov identitet.
Uprkos tome što žive u sušnim i negostoljubivim predelima, Himbe su razvili održivu zajednicu koja uspeva da balansira između tradicije i prihvatanja promena. Njihova glavna ekonomska osnova jeste stočarstvo, a život se organizuje u skladu sa ritmom prirode i godišnjih doba. Iako na prvi pogled deluju izolovano, oni su narod koji svesno bira da živi drugačije, ali ne nužno i zatvoreno prema svetu.
Jedan od najzanimljivijih aspekata njihove kulture odnosi se na rituale nege i lepote, koji imaju višeslojno značenje. Za razliku od savremenog sveta, gde je higijena neraskidivo povezana sa korišćenjem vode, pripadnici ovog plemena retko se kupaju. Umesto toga, koriste dim, pepeo i specijalne kreme kako bi očistili i negovali telo. Žene svakodnevno utrljavaju mešavinu životinjske masti i crvenog okera – praška koji dobijaju iz zemlje – kako bi zaštitile kožu od sunčeve svetlosti, prašine i suvog vetra.
Ova crvena pasta, poznata i kao „otjize“, nije samo funkcionalna. Ona ima snažno simboličko značenje – povezuje ženu sa zemljom, označava plodnost, lepotu, ali i duhovnu snagu. Koža obložena crvenilom postaje sredstvo izražavanja identiteta, pripadnosti i ženstvenosti. Kosa, takođe, igra važnu ulogu: oblikovanje frizura sa specifičnim detaljima od gline i ukrasa pokazuje starosnu dob, bračni status i društvenu ulogu žene unutar zajednice.
- Zanimljiv aspekt njihovog duhovnog života ogleda se u verovanju da dete pre rođenja bira svoje roditelje. Veruje se da dete, pre nego što se utelovi, prenosi „životnu pesmu“ svojoj budućoj majci u snu. Ta pesma se kasnije peva tokom čitavog života – kada se dete rodi, kada se razboli, pa i kada umre. Ona postaje lični identifikator i simbol unutrašnje veze sa svetom iz kojeg potičemo. Ovakva praksa ukazuje na dublju povezanost sa prirodom, spiritualnim svetom i kolektivnim nasleđem koje se ne može izbrisati vremenom.
Uprkos teškim uslovima u kojima žive, Himbe pokazuju visok nivo međusobne solidarnosti. Voda je ograničen resurs, a život često zavisi od raspoloživosti osnovnih potreba. Ipak, sve se deli – ne samo resursi, već i odgovornost, briga i poštovanje unutar zajednice. Novac, kada se i koristi, ne nosi istu simboliku kao u modernom društvu. Više se vrednuje doprinos zajednici nego lična imovina.
Uprkos svojoj prividnoj zatvorenosti, Himbe nisu potpuno otporni na promene. Oni znaju za spoljašnji svet i radoznalo ga posmatraju. Pojedini članovi koriste mobilne telefone, učestvuju u lokalnoj trgovini, ali i dalje ostaju duboko ukorenjeni u svoje običaje. Promene se ne odbacuju, već se prihvataju selektivno, onoliko koliko se uklapaju u njihove vrednosti i način života.
- Iako ih mnogi posmatraju kroz prizmu njihove fizičke lepote, što nije retka tema među putnicima i istraživačima, ono što zapravo ostavlja najdublji utisak jeste njihova doslednost, dostojanstvo i sposobnost da čuvaju identitet u svetu koji se neprekidno menja. Njihova lepota dolazi ne samo iz spoljašnjeg izgleda, već iz sloge, duhovne povezanosti, harmonije sa prirodom i poštovanja tradicije.
U vremenu kada savremeni život sve više podstiče otuđenje i gubitak korena, primer plemena Himba nas podseća da prava snaga i stabilnost mogu da poteknu upravo iz pripadnosti, rituala i jednostavnosti. Njihova kultura, iako toliko različita od naše, nosi poruku univerzalne vrednosti – da istinska lepota i smisao dolaze onda kada živimo u skladu s onim ko smo, gde pripadamo i šta cenimo.
