BONUS TEKST
Sveta velikomučenica Marina, u narodu poznata kao Ognjena Marija, zauzima posebno mjesto među hrišćanskim svetiteljima, naročito u pravoslavnom svetu. Njeno poštovanje se ne zasniva samo na crkvenim dogmama, već i na snažnoj simbolici koju je narod u nju ugradio kroz vekove. Rođena krajem 3. veka u Antiohiji, tokom vladavine cara Dioklecijana, Marina je još u mladosti pokazala izuzetnu hrabrost i nepokolebljivu veru u Isusa Hrista.
Sa svega šesnaest godina, odbila je brak koji joj je bio nametnut, i to upravo iz verskih razloga. Ta odluka nije prošla bez posledica – bila je izložena mučenju i na kraju pogubljena mačem, čime je postala simbol ženske snage, čestitosti i vere. Njena smrt nije označila kraj, već početak njenog duhovnog života, kroz koji je postala uzor istrajnosti i svetiteljka čije ime izaziva i poštovanje i strahopoštovanje.
Iako njen praznik u zvaničnom pravoslavnom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, u narodu Ognjena Marija ima status gotovo božanskog bića. Smatra se da može podjednako doneti blagoslov i kaznu, a mnogi veruju da odgovara na molitve iskrenih vernika bez obzira na njihovu veru ili poreklo.
- Njeno ime se najčešće priziva u molitvama za zdravlje i zaštitu
- Veruje se da može isceliti bolesne, ali i kazniti one koji je ne poštuju
- Narod je doživljava kao čuvaricu doma i porodice, ali i kao opomenu
Zajedno sa Svetim Ilijom i Blagom Marijom, ubraja se u grupu svetitelja koje narod naziva ognjevitim. Dok Sveti Ilija, prema verovanju, kažnjava gromom, Ognjena Marija to čini vatrom. Ova simbolika upućuje na snagu prirodnih elemenata, ali i na njihovo moralno značenje – kazna dolazi kao odgovor na nepravdu, nemar ili bezbožništvo.
Njene mošti, koje su vekovima bile čuvane u Carigradu, danas se delimično nalaze u manastiru Vatoped na Svetoj Gori. Posebnu pažnju privlači njena ruka, za koju se veruje da poseduje isceliteljsku moć.
Praznik Ognjene Marije obeležen je brojnim narodnim običajima i verovanjima:
- Tog dana se ne rade teški fizički poslovi, kako ne bi izazvala gnev svetiteljke
- Strogo se izbegava kupanje u rekama i jezerima, jer postoji verovanje da voda “uzima” one koji se ogreše o praznik
- Mnogi svedoče o nesrećama i utapanjima koja su se dogodila baš na ovaj dan
Žene, naročito, sa dubokim poštovanjem obeležavaju praznik. Tog dana:
- Ne kuvaju, ne peru, niti rade kućne poslove
- Odlaze u crkvu da se pomole pred ikonom Svete Marine, tražeći zdravlje i zaštitu
- Veruju da mir i sklad na taj dan nagoveštavaju harmonične odnose u porodici tokom cele godine
U pojedinim krajevima Srbije postoji i verovanje koje unosi poetsku notu u običaje: ako devojka na ovaj dan pokloni ogledalce mladiću koji joj se dopada, on će zauvek gledati samo nju, kao u svoj odraz. Ova simbolika govori o povezanosti praznika sa ljubavnom srećom i sudbinom.
Ognjena Marija je i svetiteljka čije ime izaziva duboko strahopoštovanje, što se ogleda i u istorijskim sećanjima. U knjizi „Ognjena Marija Livanjska“ novinara Buda Simonovića, beleže se svedočenja preživelih Srba iz Livanjske doline, koji su pretrpeli masovna stradanja baš na njen praznik, u julu 1941. godine. Taj tragični događaj dodatno je ojačao predstavu o njoj kao svetiteljki koja nije samo zaštitnica, već i svedok nepravde i nosilac božanske kazne.
U narodu je poznata i izreka:
„Ognjena Marija prži ognjem, Sveti Ilija bije gromom, a Mirnosna Marija donosi mir.“
Ova pesma izražava narodno poimanje svetaca kao duhovnih sila koje oblikuju svet i održavaju kosmičku ravnotežu. Svaki od njih ima svoju ulogu – da štiti, opominje, ali i da kazni one koji zaborave na duhovne i moralne vrednosti.
Ognjena Marija, kao praznik i pojava, nije samo verska svetkovina, već i kulturno i duhovno nasleđe. Njeno poštovanje utemeljeno je duboko u narodnoj svesti i tradiciji. Kroz vekove je ostala simbol pravde, duhovne snage i nevidljive, ali neizbežne kazne. U isto vreme, ona je i svetiteljka kojoj se ljudi okreću u najtežim trenucima, verujući da će ih njena ognjena ruka voditi kroz život – pravedno i hrabro.
