Vida Pavolivić se smatra jednim od najboljih vokala, a iza sebe je ostavila veliku karijeru. Njen je život obilježila tuga koju nikada nije uspjela da prebrodi.
Jedna od najvećih muzičkih zvezda osamdesetih godina, nezaboravna Vida Pavlović, ostala je u sećanju publike po svom snažnom glasu i harizmi koja je osvajala ljude širom regiona. Njene pesme unosile su radost u mnoge domove, a njeni nastupi bili su puni energije i emocije. Ipak, iza sjaja reflektora krila se životna tuga – nemogućnost da postane majka. Sama je u brojnim intervjuima priznala da je to rana koju nikada nije uspela da izleči.
O ovoj bolnoj temi otvoreno je govorio i njen drugi suprug, violinista Steva Jovanović, sa kojim je delila buran i dug brak. Njihov odnos bio je pun uspona i padova, a iako su se na kraju zvanično razveli, nastavili su da žive pod istim krovom. To je bio dokaz njihove posebne povezanosti. Steva je naglašavao da brak ne čuvaju deca, već ljubav i razumevanje. Patnja zbog nemogućnosti da imaju potomstvo bila je zajednička, iako su oboje pokušavali da pronađu rešenje.
U želji da ispune prazninu, odlučili su da usvoje njenog sestrića Lazu, dečaka koji je rano ostao bez oca. U njihovom domu rastao je kao sopstveno dete. Vida ga je mazila i štitila, dok je Steva bio stroži.
- Vida je bila popustljivija i štitila ga od očevih kazni.
- Steva je govorio da ga je Vida obasipala toplinom i ljubavlju.
Kasnije, kada je Laza odrastao, Vidi je velika radost bila njegovo venčanje u Beču. Posebno ju je činilo srećnom što je postala baka njegovoj deci, pronalazeći u tome bar deo onoga što je priželjkivala celog života.
Steva se rado prisećao njihovog prvog susreta 1976. godine u Futogu, u jednom restoranu. Vida je tada bila sveže razvedena, obučena jednostavno, ali je njen glas odmah zadivio prisutne. „Kada je zapevala, kafana je gorila“, govorio je Steva. Njena sposobnost da probudi emociju bila je toliko snažna da je osvajala srca na prvi ton.
Njihov zajednički život bio je mešavina skromnih trenutaka i velikih slavlja.
- Uvek su bili okruženi prijateljima.
- Njihova kuća bila je mesto pesme i druženja.
- Vida je unosila toplinu gde god bi se pojavila.
Nažalost, poslednje godine Vidi nisu donele mir. Bez dece i razočarana u ljubav, sve češće je posezala za alkoholom kako bi ublažila bol. Iako je do kraja osećala ogromnu ljubav publike, samu pomisao na prestanak pevanja doživljavala je kao tragediju. Govorila je kako joj obožavaoci ne dopuštaju da ode u penziju, uveravajući je da bez nje muzika nema isti smisao.
Njena komšinica i bliska prijateljica sećala se da je Vidu najviše bolelo to što ju je Steva napustio zbog druge žene. Ta izdaja ju je duboko pogodila, jer ga je smatrala ljubavlju svog života. I sam Steva je kasnije priznao da, iako je imao druge žene, nijednu nije voleo kao nju. Govorio je da su se razveli iz praktičnih razloga, ali da su živeli zajedno sve do njene smrti.
Njena koleginica i prijateljica Lepa Lukić isticala je da su obe nosile istu bol – neostvareno materinstvo. Iako je Lepa vremenom prihvatila tu sudbinu, Vida je nikada nije uspela da pomiri sa tim nedostatkom.
Priča o Vidi Pavlović je priča o ženi koja je na sceni sijala jače od mnogih, ali je iza kulisa nosila teret tuge. Njena karijera ostaje primer uspeha i istrajnosti, a njen privatni život podseća da i najveće zvezde pate kao i svi drugi ljudi. Iako nije postala biološka majka, kroz ljubav prema sestriću Lazi i njegovoj deci ostvarila je ulogu majke u srcu. Uprkos bolima i razočaranjima, njen glas i dalje živi u sećanju publike, ostavljajući neizbrisiv trag u muzici i u emocijama onih koji je i danas vole.
