Posjećivanje grobova naših najmilijih treba svima biti u navici, te je grobna mjesta potrebno održavati čistim i urednim. Otac Predrag je dao savjete kada je u pitanju paljenje cigareta i nošenje plastičnog cvijeća na grob.
Otac Predrag Popović je povodom zadušnica uputio vernike na pravi način ophođenja prema preminulima, podsećajući da taj dan ne treba da bude samo formalnost ili običaj, već duhovni trenutak dubokog značenja. Odlazak na groblje, naglašava, nije tek puki gest sećanja, već molitveni susret sa precima, koji po hrišćanskom učenju nisu nestali u smrti, već su prešli u večnost.
Jedan od saveta koje posebno izdvaja jeste izbegavanje svakodnevnih i svjetovnih navika na svetom mestu. Umesto što se na grobu pali cigareta, poziva vernike da upotrebe kadionicu. U situaciji kada je nemaju kod sebe, ohrabruje ih da je, u duhu zajedništva, pozajme s drugog groba. Simbolika tamjana i dima koji se uzdiže prema nebu podseća na molitvu koja se uzdiže ka Bogu, kao i na poštovanje koje iskazujemo onima koji su nas napustili.
- Otac Predrag često dobija pitanje: da li je ispravno razgovarati sa pokojnicima? Njegov odgovor je jasan – nema ničeg pogrešnog u tome. Vernici ne veruju u kraj, već u vaskrsenje, i upravo to verovanje daje smisao svakom rečenom slovu kraj nadgrobnog spomenika. Bilo da je reč o ličnoj misli, molitvi, sećanju ili tihoj zahvalnosti, taj čin je izraz duhovne povezanosti koja prevazilazi fizičku smrt.
Posebno upozorava na upotrebu plastičnih cvetova i venaca, koji su postali uobičajeni, ali potpuno suprotni suštini vere. Pozivajući se na odluku blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, koji je svojevremeno izdao dekret protiv korišćenja plastike na sahranama, objašnjava da plastični cvetovi ne trule, da s vremenom naružuju prostor kada izblede, i da ne simbolizuju prolaznost – ideju ključnu za razumevanje ljudske sudbine u hrišćanstvu. Umesto toga, preporučuje se donošenje pravog cveća, po mogućstvu ubranog iz vlastite bašte – ruža, grančica ruzmarina ili sezonskog bilja. Čak i kad uvene, to nosi značenje: sve je prolazno bez Boga.
U okviru običaja, vernici sa sobom često ponesu vino i kuvano žito – dva duboka simbola koji podsećaju na život i vaskrsenje. Ukoliko je sveštenik prisutan, lepo je pozvati ga na molitvu. U tom trenutku, okupljeni se prekrste, provedu kratko vreme u tišini i molitvi, bez galame, sa dubokim osećajem poštovanja prema onima koji su preminuli.
Otac Popović izričito upozorava da zadušnice nisu trenutak za gozbe, smeh i alkohol, već dan molitve, tišine i sećanja. Nažalost, često se može videti postavljanje bogatih trpeza na groblju, bučna okupljanja, pa čak i alkoholna pića. To je, kaže, u suprotnosti sa suštinom vere. Prikladnije je podeliti skroman znak pažnje – sok, voće, komadić kolača – ali sve u duhu skrušenosti i saosećanja.
- U završnici svog obraćanja, otac Predrag poziva vernike da ne zaborave pretke, one koji su ostavili porodično ime, dom, krsnu slavu i temelje vrednosti. Održavanje grobova, sećanje i molitva deo su naše duhovne zrelosti i odgovornosti prema onima koji su nas prethodili. Zadušnice nisu samo dan sećanja, već i trenutak povezivanja sa korenima, sa verom i sa samim sobom.
Kroz poštovanje koje iskazujemo mrtvima, učimo da poštujemo i vlastiti život. Zadušnice su, podseća, prilika da se setimo da nismo sami, da pripadamo neprekidnom lancu vere i postojanja. I upravo kroz molitvu, dostojanstvo i iskrenost tog dana, obnavljamo duhovnu vezu s onima koji su fizički odsutni, ali duhovno zauvek prisutni.
