Svi mi jedva čekamo nakon napornog dana da utonemo u san ali najgora stvar koja može da se desi jeste da se probudimo u toku noći i da se nakon toga više ne možemo uspavati.
U idealnim okolnostima, noć bi trebalo da bude vreme oporavka – period tokom kojeg se naše telo i um regenerišu, obnavljaju energiju i pripremaju za novi dan. Nažalost, za veliki broj ljudi, san više nije utočište, već izazov. Isprekidani san postaje sve češća pojava u savremenom društvu, a posledice koje ostavlja nisu ni najmanje bezazlene.
Prema podacima koje je objavio Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u Sjedinjenim Američkim Državama, više od 17% odraslih osoba ima problema sa spavanjem gotovo svake noći. Ovaj oblik poremećaja sna ne utiče samo na nivo energije, već i na celokupno mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje.
U nastavku ćemo razmotriti razloge zbog kojih dolazi do čestih buđenja tokom noći, kao i konkretne korake koje možemo preduzeti kako bismo povratili miran i kontinuiran san.
Stručnjaci koji se bave problemima spavanja ukazuju na više faktora koji mogu dovesti do čestih buđenja. Dr Bajkan Luo, specijalistkinja za poremećaje sna i direktorka firme LumosTech, navodi da uzroci mogu biti višeslojni i povezani sa stilom života, okolinom i fiziološkim promenama.
Najčešći razlozi za buđenje tokom noći su:
- Psihološki stres, svakodnevno opterećenje i stalna anksioznost
- Nelagodnost u telu, bolovi, loš položaj tokom spavanja
- Spoljni faktori: buka, svetlost, promena temperature
- Medicinska stanja kao što su hrkanje, apneja u snu ili sindrom nemirnih nogu
- Hormonalni disbalans, naročito kod žena u menopauzi, trudnoći ili pred menstruaciju
Osim toga, neudoban krevet, nekvalitetan jastuk, suv vazduh ili pretopla prostorija mogu delovati kao tihi saboteri kvalitetnog odmora.
Ako vas san iznenada napusti u dva ili tri sata ujutro, najvažnije je da ostanete smireni. Panika i razočaranje zbog ponovnog buđenja samo pogoršavaju situaciju.
Doktorka Luo preporučuje nekoliko metoda koje mogu pomoći da se umirite i lakše ponovo zaspite:
✔ Tehnike relaksacije i umirenja:
- Progresivno opuštanje mišića – polako i svesno opuštajte svaki deo tela, od stopala ka glavi
- Vežbe disanja (tehnika 4-7-8) – udahnite četiri sekunde, zadržite dah sedam, izdišite osam
- Umirujući zvuci – bijela buka, šum talasa, zvuk kiše, vetra ili prirode
- Mentalne slike – zamišljajte pejzaže, jezera, šumu, plavo nebo…
Ako nakon 10 do 15 minuta ne možete ponovo da zaspite, ustanite iz kreveta. Otiđite u drugu sobu, bez gledanja u ekran ili svetleće ekrane, i uradite nešto što neće aktivirati mozak – lagano čitanje, disanje, istezanje ili meditacija.
“Najgore što možete učiniti jeste da pogledate na telefon ili proveravate obaveze. Tada mozak iz stanja potencijalnog sna prelazi u stanje potpune budnosti,” upozorava dr Luo.
Osvetljenje sa ekrana i emocionalna reakcija na poruke ili vesti dodatno smanjuju lučenje melatonina – hormona odgovornog za uspavljivanje – što dodatno otežava ponovni ulazak u san.
Isprekidani san je često signal da vaš biološki ritam nije u skladu sa vašim životnim navikama. Naš unutrašnji “sat”, poznat kao cirkadijalni ritam, određuje kada je telo spremno za san, a kada za aktivnost.
San zavisi od dve ključne sile:
- Pritisak sna, koji se prirodno gradi tokom dana
- Cirkadijalni signal, koji usmerava organizam ka spavanju ili budnosti
Ako se ove dve komponente ne poklope, dolazi do buđenja u sitne sate i fragmentisanog sna.
Srećom, postoje praktični i jednostavni načini da se ovaj unutrašnji ritam uskladi sa dnevnim životom.
📌 Saveti za uspostavljanje stabilnog ritma:
- Ustajte u isto vreme svakog dana, čak i vikendom
- Izlažite se prirodnom svetlu ujutru – idealno unutar prvog sata nakon buđenja
- Izbegavajte ekrane i jaku svetlost uveče, naročito 1–2 sata pre spavanja
- Fizička aktivnost – vežbajte pre podne ili u ranim popodnevnim satima
- Izbacite kofein posle podneva
- Večerajte lagano, najmanje tri sata pre odlaska u krevet
- Razmotrite uzimanje melatonina – ali samo u dogovoru sa lekarom
Ove jednostavne promene, kad se sprovode dosledno, mogu značajno poboljšati dužinu i dubinu sna, a samim tim i kvalitet svakodnevnog života.
Kao što ne možemo živeti bez hrane i vode, ne možemo ni bez sna. San je temelj našeg zdravlja, i njegova važnost se često potcenjuje dok ne počne da nam nedostaje.
Isprekidani san nije samo neprijatnost – on je upozorenje. On utiče na rad mozga, oslabljuje imuni sistem, stvara rizike za srčane bolesti i utiče na emocionalnu stabilnost.
Zato ne čekajte da problem postane hroničan. Slušajte svoje telo. Uložite u kvalitetnu posteljinu, prilagodite prostoriju, uskladite dnevne navike. Naučite da reagujete pravilno kad se probudite noću.
Jer ulaganje u dobar san nije luksuz – to je investicija u duži, vitalniji i srećniji život.
