Jelena Jovičić je poznata pjevačica koju je publika upoznala tokom pozorišnih i televizijskih uloga. Ona je prije nekog vremena pričala o borbi sa zdravljem, to jeste sa štitnom žlijezdom.
Njeno putovanje sa bolešću započelo je jednostavno – iz potrebe da preuzme odgovornost za sopstveno zdravlje. Redovni sistematski pregledi postali su deo njene rutine, ali jedan od njih otkrio je nešto neočekivano: promene na štitnoj žlezdi, nepravilan oblik i prisustvo čvorića koji su zahtevali dalji nadzor.
Nakon dodatnih analiza, lekari su joj dijagnostikovali Hašimoto sindrom, autoimunu bolest koja zahvata štitnu žlezdu. Rečeno joj je da za ovu dijagnozu ne postoji lek u klasičnom smislu, već samo terapija održavanja, koja je u njenom slučaju uključivala uzimanje dvostruke doze selena do kraja života. Iako joj je informacija delovala ozbiljno, ostala je smirena, ali i radoznala. Počela je da se interesuje za alternativne metode lečenja koje bi mogle da ponude dodatnu podršku organizmu.
- Jednog dana, dok je gledala televiziju, privukao joj je pažnju intervju sa lekarkom specijalizovanom za alternativnu medicinu. Tema su bile prirodne terapije kod ženskih hormonskih poremećaja, posebno kod problema sa neplodnošću i štitnom žlezdom. Između ostalog, pomenula je i prirodnu mešavinu koja se koristi kao dodatak zvaničnoj terapiji, posebno kod Hašimota. Jelena je zapisala recept, pripremila ga i odlučila da proveri kako će reagovati njeno telo.
Tokom naredne dve godine, dosledno je uzimala ovaj prirodni preparat, prateći preporučene pauze u terapiji. Istovremeno je redovno posećivala lekare i pratila rezultate. Nakon više meseci, došlo je do iznenađujućeg preokreta – čvorići su počeli da se povlače. Lekari koji su pratili njen slučaj bili su iznenađeni, jer se takav napredak nije očekivao bez konvencionalne medicinske intervencije.
Iako je bilo onih koji su je savetovali da ne koristi „neproverene metode“, Jelena je slušala sopstveni osećaj. Smatrala je da, sve dok preparat ne škodi, postoji mogućnost da koristi. U tome ju je posebno inspirisala izjava glumca Laneta Gutovića, koji je govorio: „Što ne može da škodi, možda i koristi.“ Upravo ta jednostavna misao bila joj je unutrašnji kompas tokom čitavog procesa.
Sastav prirodne mešavine uključivao je lekovite sastojke sa poznatim svojstvima:
- Pola kilograma meda sa saćem, poznat po svom antiinflamatornom i imunomodulatornom delovanju.
- Pola litre čistog alkohola, koji pomaže da se izvuku aktivne supstance iz biljnih sastojaka i služi kao prirodni konzervans.
- Pola litre sveže aloje, biljke poznate po regenerativnim i umirujućim svojstvima.
- Jedan litar crnog vina, bogatog antioksidansima, koji podržava cirkulaciju i detoksikaciju.
Svi sastojci blendiraju se zajedno – uključujući i saće – a zatim se smeša sipa u staklenu teglu, koja se spolja oblaže aluminijumskom folijom radi zaštite od svetlosti. Ova smeša se drži u frižideru sedam dana, povremeno promućka, a potom preliva u manje boce za lakšu upotrebu.
Uzimanje preparata je jednostavno: po jedna supena kašika ujutru na prazan stomak i jedna uveče, s tim da se preporučuje da osoba ne jede barem 30 minuta pre i posle kako bi se omogućila bolja apsorpcija.
- Jelena ne tvrdi da je ovo bilo čudesno izlečenje, ali za nju lično donelo je značajno poboljšanje. Njeno stanje se stabilizovalo, laboratorijski nalazi pokazali su napredak, a lekari su morali priznati da je promena evidentna. Ovaj uspeh tumači kao rezultat kombinacije klasične medicine, pažljivog praćenja i prirodne podrške.
Osim fizičkih promena, istakla je koliko je za nju bila važna i emocionalna snaga koju je stekla time što nije odustajala od sebe. Osećala je ponos jer je verovala svom telu i nije zanemarila sopstveni instinkt. Njena priča danas može biti ohrabrenje i drugim ženama koje se suočavaju s Hašimoto sindromom ili sličnim dijagnozama.
Ona podseća da nije svako rešenje univerzalno, ali da informisanost, upornost i vera u proces mogu doneti više nego što očekujemo. Telo, ako ga oslušnemo i podržimo na pravi način, često zna kako da se izbori – na načine koje medicina ponekad tek kasnije prepozna.
