Zdravlje crijeva je jako bitno za svakog pojedinca, a danas ćemo pisati o jednoj starici koja nije imala za svojih 120 godina nikada problema sa njima, a šta je radila pročitajte u nastavku.
U svetu u kojem brzina, stres i tehnologija dominiraju svakodnevicom, retki su oni koji dosegnu stotu. Još ređi su oni koji to učine s dostojanstvom, vedrinom i zdravljem. Ipak, među nama je postojala žena koja je živela ne samo više od jednog veka, već je to učinila u miru sa sobom i svetom oko sebe. Njeno ime bilo je Marija Branjas Morera.
Rođena 1907. godine, ova čudesna žena preživela je tri velika rata, dve pandemije, brojne selidbe i istorijske preokrete. Ipak, uprkos svemu tome – ili možda baš zahvaljujući svemu tome – njen život ostao je spokojan, stabilan i dugovečan. U trenutku kada je ušla u istoriju kao najstarija živa osoba na svetu 2023. godine, Marija je postala simbol nade, otpornosti i zdravog starenja.
Njena tajna nije bila skrivena u skupim lekovima ili modernim terapijama. Naprotiv, bila je utkana u filozofiju jednostavnosti, redovnosti i povezanosti sa prirodom i ljudima. Nauka je pokušala da razume njeno zdravlje kroz genetiku, ali Marijin život ponudio je mnogo dublje odgovore.
Kada su naučnici sa Univerziteta u Barseloni, predvođeni genetičarem Manelom Estelerom, analizirali Marijin genetski materijal, otkrili su nešto zapanjujuće: njeno telo bilo je biološki mlađe za čak 17 godina u odnosu na njen hronološki uzrast. Ćelije njenog tela bile su izuzetno otporne na degenerativne bolesti, a njeni zdravstveni problemi sveli su se na gubitak sluha i blage bolove u zglobovima. Većina funkcija njenog organizma bila je očuvana, što je u tom uzrastu prava retkost.
Još jedna zagonetka Marijine vitalnosti bila je njena crevna flora. Istraživači su utvrdili da je mikrobiom u njenim crevima neverovatno sličan mikrobiomu novorođenčadi – raznolik, bogat i izbalansiran. To je ukazivalo na to da zdravlje digestivnog sistema, koji je često zanemaren, igra ključnu ulogu u dugovečnosti i opštem zdravlju.
Marijin dnevni jelovnik bio je jednostavan, ali precizan. Temelj njene ishrane bila je mediteranska dijeta: obilje povrća, maslinovog ulja, ribe, voća i integralnih žitarica. Osim toga, svakodnevno je konzumirala tri jogurta, koji su podržavali zdravlje njenih creva i unos korisnih bakterija. Nikada nije bila pobornik industrijske hrane ili viška šećera. Priroda joj je bila vodič u ishrani.
Vežbanje nije bilo izvor pritiska, već deo svakodnevice. Marija je svakodnevno šetala, održavala laganu, ali doslednu fizičku aktivnost, koja je bila dovoljna da joj sačuva snagu, ravnotežu i dobru cirkulaciju. Redovno je radila vežbe istezanja i disanja, koje su joj pomagale da očuva pokretljivost i mir duha.
U svetu koji često promoviše individualizam, Marija je čvrsto verovala u snagu zajednice. Njena emocionalna ravnoteža bila je ukorenjena u bliskim odnosima sa porodicom i prijateljima, u dobroti, toleranciji i izbegavanju konflikata. Nikada nije pušila, alkohol je konzumirala retko i u malim količinama, a toksične osobe svesno je izbegavala.
Njena filozofija mogla bi se sažeti u nekoliko jednostavnih principa:
„Red, mir, dobra povezanost s porodicom i prijateljima, kontakt s prirodom, emocionalna stabilnost, bez briga, bez kajanja, puno pozitivnosti i izbegavanje toksičnih ljudi.“
Marija nije samo živela dugo – ona je živela svedočanstvo vekova. Rođena u San Francisku, detinjstvo je provela u SAD, a potom se s porodicom vratila u Španiju tokom Prvog svetskog rata. Preživela je Španski građanski rat, Drugi svetski rat, pandemiju Španske groznice iz 1918., ali i pandemiju COVID-19 2020. godine. Zapanjujuće je da je tada, kao 113-godišnjakinja, prebolela virus bez simptoma – što je dodatno potvrdilo njenu izuzetnu otpornost.
Marija Branjas Morera nije bila samo najstarija osoba na svetu – bila je simbol jedne harmonične filozofije života. Njena priča je važna ne samo zbog broja godina koje je doživela, već zbog načina na koji ih je proživela. Pokazala je da starost ne mora biti sinonim za bolest, izolaciju ili slabost.
U svetu opsednutom brzim rešenjima i spoljašnjim izgledom, Marija nas podseća da su pravi odgovori u jednostavnosti, doslednosti i prirodi. Njena dugovečnost bila je rezultat balansa između tela, uma i zajednice, pažljivo negovanih svakog dana.
I dok genetika daje osnovu, način života ostaje ono što svako od nas može da oblikuje. Marijina poruka bila je jasna: živeti lagano, sa zahvalnošću i ljubavlju prema sebi i drugima – to je ključ zdravlja i sreće, u mladosti i starosti.
Njena smrt 19. avgusta 2023. godine nije bila kraj priče – već početak jedne važne lekcije za čitav svet.
