Ko ne sme nikako da pije kefir: Može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme

Kefir je fermentisani mlečni napitak koji se sve češće preporučuje kao dodatak ishrani zbog svojih brojnih zdravstvenih koristi. Ovaj napitak bogat je probioticima, kalcijumom, magnezijumom i vitaminom D, što ga čini korisnim za varenje, jačanje imuniteta, kontrolu telesne težine i zdravlje kostiju. Ipak, njegova konzumacija nije preporučljiva svima, te je važno razumeti kada i kako ga treba koristiti.

Blagotvorni efekti kefira

Kefir poseduje niz korisnih svojstava koja povoljno utiču na organizam:

• Poboljšava varenje – Sadrži probiotike koji normalizuju crevnu mikrofloru i poboljšavaju peristaltiku creva.
• Jača imunitet – Zahvaljujući prisustvu laktobacila i vitamina B, podržava prirodne odbrambene mehanizme organizma.
• Podržava zdravlje kostiju – Visok sadržaj kalcijuma, magnezijuma i vitamina D doprinosi očuvanju jakih kostiju i prevenira osteoporozu.
• Smanjuje nivo stresa – Sadrži triptofan, koji stimuliše proizvodnju serotonina, hormona sreće.

• Pomaže u regulaciji telesne težine – Niskokaloričan je, bogat proteinima i probioticima, čime doprinosi osećaju sitosti i smanjuje želju za prejedanjem.
• Pogodan za osobe sa blažom netolerancijom na laktozu – Zbog procesa fermentacije, kefir sadrži manje laktoze i lakše se vari.

Kada se preporučuje konzumacija kefira?

Kefir može imati značajne zdravstvene koristi kod sledećih stanja:

1. Problemi sa crevima – Probiotici u kefiru pomažu u obnavljanju crevne mikroflore.
2. Zatvor i loše varenje – Prirodno poboljšava peristaltiku i pomaže u probavi hrane.
3. Gastritis sa smanjenom kiselošću – Može stimulisati proizvodnju želudačnog soka.
4. Osteoporoza – Zbog visokog sadržaja kalcijuma doprinosi očuvanju gustine kostiju.
5. Sindrom iritabilnog creva – Može pozitivno uticati na regulaciju varenja, ako se dobro toleriše.
6. Dijabetes – Kefir ima nizak glikemijski indeks, što znači da ne izaziva nagle oscilacije šećera u krvi.

Kada treba izbegavati kefir?

Uprkos brojnim koristima, kefir nije pogodan za sve. Osobe sa sledećim zdravstvenim problemima treba da budu oprezne:

• Gastritis sa povećanom kiselošću i čir na želucu – Kefir može povećati iritaciju sluzokože.
• Teška netolerancija na laktozu – Čak i male količine laktoze mogu izazvati nelagodnost.
• Urolitijaza – Zbog kalcijuma i kiselosti, kefir može doprineti stvaranju bubrežnih kamenaca.
• Akutne crevne infekcije i dijareja – Tokom ovih stanja fermentisani mlečni proizvodi mogu pogoršati simptome.

Kako pravilno čuvati kefir?

Da bi kefir zadržao svoja blagotvorna svojstva, važno je pridržavati se pravilnih uslova čuvanja:

• Nakon otvaranja pakovanja – Može se čuvati 2-3 dana u frižideru na temperaturi između +2°C i +6°C.
• Neotvoreno pakovanje:
  • Prirodni kefir (bez konzervansa) – Rok trajanja do 7 dana, u zavisnosti od načina proizvodnje.
• Važno upozorenje: Kefir ne treba ostavljati na sobnoj temperaturi duže od 2 sata. Ako poprimi preterano kiseo ukus ili neprijatan miris, znači da je pokvaren i ne bi ga trebalo konzumirati.

Kefir ili jogurt – Koja je bolja opcija?

Kefir se često smatra zdravijom alternativom u odnosu na industrijski jogurt iz sledećih razloga:

• Sadrži manje šećera – Kupovni jogurti često sadrže dodatne šećere, dok kefir prirodno nema dodate zaslađivače.
• Ima više probiotičkih sojeva – Kefir sadrži širi spektar korisnih bakterija koje su otpornije i dugotrajnije.
• Niže kalorijske vrednosti – Općenito, kefir ima manje kalorija u poređenju sa komercijalnim jogurtima.
• Lakša probavljivost – Enzimi prisutni u kefiru olakšavaju razgradnju laktoze, čineći ga pogodnijim za osobe sa blagom netolerancijom.
• Bolji uticaj na crevnu mikrofloru – Raznovrsni probiotici u kefiru doprinose ravnoteži crevne flore.

Da li je kefirna dijeta dobra ideja?

Iako se kefir ponekad koristi u dijetama, dugoročno oslanjanje na ishranu baziranu isključivo na ovom napitku nije preporučljivo:

• Nedostatak ključnih hranljivih materija – Dijeta zasnovana samo na kefiru ne obezbeđuje sve esencijalne vitamine i minerale.
• Povećana kiselost organizma – Produžena konzumacija može negativno uticati na želudac.
• Disbalans crevne mikroflore – Prekomerna upotreba kefira može narušiti prirodnu ravnotežu bakterija u crevima.
• Efekat jo-jo dijete – Iako kratkotrajno može dovesti do gubitka težine, kilogrami se često brzo vraćaju nakon prestanka dijete.
• Moguća slabost i vrtoglavica – Nedostatak ugljenih hidrata i masti može dovesti do osećaja umora i iscrpljenosti.

Zaključak

Kefir je izuzetno zdrav napitak sa brojnim prednostima, naročito zahvaljujući probiotičkim svojstvima, niskom sadržaju šećera i lakoći varenja. Međutim, osobe sa određenim zdravstvenim problemima – poput gastritisa sa povećanom kiselošću, teške netolerancije na laktozu, urolitijaze, dijareje ili akutnih crevnih infekcija – treba da budu oprezne prilikom njegove konzumacije.

Takođe, iako kefirna dijeta može delovati privlačno zbog brzih rezultata, dugoročno može izazvati nutritivne deficite i disbalans u organizmu. Uravnotežena ishrana koja uključuje raznovrsne nutrijente najbolji je način da se očuva optimalno zdravlje.

Ovaj vodič vam pruža sveobuhvatne informacije o kefiru, njegovim prednostima, kontraindikacijama i pravilima čuvanja, kako biste doneli informisanu odluku o njegovom uključivanju u ishranu