Svake godine krajem oktobra, većina evropskih zemalja prelazi sa letnjeg na zimsko računanje vremena. To je trenutak kada kazaljke pomeramo unazad za jedan sat, vraćajući se na takozvano „prirodno“, odnosno standardno vreme. Iako se ova praksa sprovodi decenijama, svake godine izaziva nove rasprave, pitanja i dileme. Ove godine mnogi su primetili da „ranije prelazimo na zimsko vreme“ nego inače, pa su se pitali — zašto baš sada i ima li za to neki poseban razlog?
Pre svega, važno je razumeti šta uopšte znači prelazak na zimsko računanje vremena. U osnovi, radi se o vraćanju vremena u prirodni ritam prema položaju Sunca. Tokom letnjeg perioda, pomeramo sat unapred kako bismo „produžili“ dan, odnosno imali više dnevnog svetla u popodnevnim satima. Kada nastupi jesen i dani postanu kraći, vraćamo sat unazad kako bi jutra bila svetlija, a dan usklađeniji sa prirodnim svetlosnim ciklusima.
Kada tačno prelazimo na zimsko računanje vremena?
Tradicionalno, prelazak se obavlja poslednje nedelje u oktobru, u noći između subote i nedelje. Tada se u tri sata ujutro kazaljke pomeraju jedan sat unazad, pa ponovo postaje dva sata. Na taj način dobijamo jedan sat „više“ sna, ali i raniji zalazak sunca. Ove godine taj datum pada nešto ranije u kalendaru, pa mnogima deluje kao da smo pomerili vreme „pre vremena“.
Međutim, istina je jednostavna: pravilo ostaje isto, ali položaj datuma u kalendaru stvara utisak ranijeg prelaska. Kada poslednja nedelja oktobra dođe već oko 25. ili 26. u mesecu, taj prelazak deluje ranije nego prethodnih godina, kada je, na primer, padao bliže kraju meseca. Dakle, sve zavisi od toga kako se kalendar „poklopi“.
Zašto uopšte prelazimo na zimsko računanje vremena?
Ova praksa potiče iz vremena kada je bilo potrebno maksimalno iskoristiti dnevnu svetlost radi uštede energije i efikasnijeg rada. U prošlosti, kada su osvetljenje i proizvodnja zavisili od prirodnih resursa, pomeranje sata donosilo je značajne uštede u potrošnji struje i goriva. Danas, u doba moderne tehnologije, ušteda energije je minimalna, ali se pomeranje sata i dalje sprovodi iz praktičnih i društvenih razloga:
-
Svetlija jutra omogućavaju lakše buđenje i bolju vidljivost za one koji idu na posao ili u školu.
-
Manja potrošnja veštačkog svetla tokom ranih jutarnjih sati.
-
Bolja bezbednost u saobraćaju, jer su jutarnje ulice osvetljenije.
-
Psihološki efekat – mnogima prija osećaj da „dobijaju jedan sat više“ odmora.
Ipak, pomeranje sata ima i svoje negativne strane. Medicinska istraživanja pokazuju da promene u ritmu spavanja i dnevnom ciklusu mogu izazvati privremeni umor, razdražljivost, pa čak i pad koncentracije. Ljudskom organizmu često treba nekoliko dana da se prilagodi novom ritmu.
Zašto se ove godine prelazak smatra „ranijim“?
Kako je pomenuto, razlog nije u promeni pravila, već u rasporedu datuma. Poslednja nedelja oktobra ove godine dolazi ranije, pa se sam prelazak odvija u ranijem delu meseca nego što su mnogi navikli. Takođe, mediji i društvene mreže često doprinose osećaju iznenađenja jer se o promeni govori ranije nego inače.
Pored tehničkog objašnjenja, postoji i simbolična strana priče. Kako dani postaju kraći, mnogi ovaj trenutak doživljavaju kao početak prave jeseni, pa i uvod u zimu. Raniji sumrak, hladniji vetrovi i duže noći podsećaju nas da se godina polako bliži kraju.
Šta znači prelazak na zimsko vreme u praksi?
U praksi, to znači da:
-
Kazaljke pomeramo unazad za jedan sat (na primer, sa 3:00 na 2:00).
-
Dobićemo jedan sat više sna, što mnogi koriste kao mali bonus odmora.
-
Jutra će biti svetlija, ali će sumrak dolaziti ranije – često već oko 16:30 ili 17:00.
-
Organizam će se postepeno prilagođavati novom ritmu dana i noći.
Kako pomeranje sata utiče na organizam?
Na prvi pogled, pomeranje od samo jednog sata ne deluje značajno, ali naš unutrašnji biološki sat itekako reaguje na promene. Hormoni, raspoloženje i energija usklađeni su s prirodnim ciklusom svetlosti i tame. Kada se taj ciklus iznenada promeni, telo reaguje kao na mini-jet lag. Neki ljudi osećaju pospanost uveče ranije nego obično, dok drugi kasnije mogu imati poteškoće sa buđenjem.
Preporučuje se da se dan-dva pre prelaska na zimsko vreme postepeno prilagodite:
-
Odlazite na spavanje petnaestak minuta ranije svake večeri.
-
Pokušajte da ujutru provedete više vremena na prirodnom svetlu.
-
Izbegavajte tešku hranu i kafu kasno uveče.
-
Koristite priliku da uskladite dnevne navike s novim ritmom.
Da li će se pomeranje vremena ukinuti?
Već nekoliko godina unazad u Evropi se vodi rasprava o ukidanju sezonskog pomeranja vremena. Evropska komisija je još 2018. predložila da svaka država članica sama odluči da li će zadržati letnje ili zimsko računanje vremena trajno. Međutim, do danas konačan dogovor nije postignut.
Razlozi za to su brojni:
-
Potrebna je usklađenost među državama, da ne bi došlo do haosa u saobraćaju, trgovini i komunikacijama.
-
Neke zemlje imaju različite klimatske uslove, pa im više odgovara jedno ili drugo računanje vremena.
-
Postoje i ekonomski interesi, jer promene mogu uticati na energetiku, transport i radne rasporede.
Iako se često najavljuje mogućnost ukidanja pomeranja sata, za sada se sve zemlje u našem regionu i dalje pridržavaju postojećeg pravila.
Da li je zimsko vreme „prirodnije“?
Stručnjaci smatraju da je zimsko računanje vremena zapravo bliže „pravom“ astronomskom vremenu, jer se u njemu Sunce nalazi u najvišoj tački neba tačno u podne. Letnje vreme je uvedeno radi boljeg iskorišćavanja svetlosti tokom dugih dana, ali mnogi veruju da bi zadržavanje zimskog vremena tokom cele godine bilo prirodnije za organizam.
Psihološki efekti ranijeg mraka
Jedna od posledica prelaska na zimsko vreme jeste raniji zalazak sunca, što kod mnogih izaziva osećaj umora, teskobe ili tzv. „zimski blues“. Kraći dani i manjak dnevnog svetla utiču na nivo hormona sreće – serotonina.
Da bi se ublažili ovi efekti, stručnjaci preporučuju:
-
Šetnje na dnevnom svetlu kad god je moguće.
-
Uključivanje fizičke aktivnosti u svakodnevnicu.
-
Dovoljno sna i zdrava ishrana.
-
Održavanje društvenih kontakata i hobija.
Zaključak
Dakle, ove godine ne prelazimo stvarno ranije na zimsko računanje vremena – kalendar nas je samo prevario. Pravilo je isto, ali položaj datuma stvara utisak da promenu dočekujemo ranije. Bez obzira na to, prelazak na zimsko vreme ostaje trenutak kada se usporavamo, prilagođavamo i pripremamo za duge večeri koje dolaze.
U noći kada budemo vraćali kazaljke unazad, setimo se da dobijamo ne samo sat više sna, već i priliku da usporimo ritam, da se uskladimo s prirodom i da, makar simbolično, započnemo novi ciklus.
Jer vreme, iako ga pomeramo, uvek teče istim tokom – a na nama je da naučimo kako da živimo u skladu s njim.
