Šta se događa s vašim tijelom ako ne jedete dovoljno kalorija?

Unos kalorija predstavlja temelj za pravilno funkcionisanje ljudskog tela. Kalorije su izvor energije koja je neophodna za svakodnevne fizičke aktivnosti, ali i za osnovne životne funkcije poput disanja, razmišljanja i cirkulacije. Međutim, kako bi naš organizam funkcionisao optimalno, unos kalorija mora biti balansiran. I prevelik, ali i premali unos kalorija, može negativno uticati na naše zdravlje. U ovom članku ćemo istražiti kako kalorije utiču na telo, koji su efekti prekomernog i premalog unosa kalorija, kao i koje posledice niskokalorična ishrana može imati na naše telo na kratke i duge staze.

Razrada:

Kalorije i njihova uloga u organizmu

Kalorije su jedinica energije koju unosimo kroz hranu i piće. Naše telo koristi ovu energiju za različite aktivnosti, od disanja i probave do obavljanja svakodnevnih zadataka kao što su hodanje i razmišljanje. Ako unosimo više kalorija nego što naše telo zahteva, te viškove kalorija telo skladišti u obliku masnih naslaga. Ovo može vremenom dovesti do povećanja telesne mase i potencijalno izazvati probleme poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa i bolesti srca.

S druge strane, ako unosimo manje kalorija nego što našem telu treba za normalno funkcionisanje, to može dovesti do gubitka težine. Telo će u tom slučaju početi da koristi pohranjenu masnoću kao izvor energije, što vodi do mršavljenja. Međutim, i premali unos kalorija može imati ozbiljne posledice.

Kratkoročni efekti premalog unosa kalorija

Kada ne unosimo dovoljno kalorija, telo može reagovati na nekoliko načina. Neki od najčešćih kratkoročnih efekata su:

1. Glad i žudnja za hranom: Kada telo ne dobija potrebnu količinu kalorija, javlja se pojačana želja za hranom, što može izazvati napade gladi.
2. Umor i slabost: Bez dovoljno kalorija, telo se suočava s nedostatkom energije, što vodi do konstantnog osećaja umora i iscrpljenosti.
3. Smanjenje kognitivnih funkcija: Osećaj “magle u glavi” i otežana koncentracija mogu nastati usled niskog unosa kalorija.
4. Promene u raspoloženju: Nizak nivo energije može izazvati razdražljivost, tjeskobu pa čak i depresiju, jer mozak ne dobija dovoljnu količinu energije potrebnu za emocionalno funkcionisanje.

Dugoročni efekti premalog unosa kalorija

Ako niskokalorična ishrana traje duže, mogu se pojaviti ozbiljniji problemi. Dugoročne posledice mogu uključivati:

1. Sporiji metabolizam: Kada unosimo premalo kalorija, telo se prilagođava usporavanjem metabolizma kako bi sačuvalo energiju. Ovo usporava procese sagorevanja kalorija i može otežati mršavljenje, a u nekim slučajevima čak dovesti do dobijanja na težini.
2. Gubitak mišićne mase: Kada telo ne dobija dovoljno kalorija, ono može početi razgrađivati mišićno tkivo kako bi dobilo potrebnu energiju. Ovo može smanjiti mišićnu masu, što dodatno usporava metabolizam.
3. Nedostaci hranjivih tvari: Premali unos kalorija može dovesti do ozbiljnih nutritivnih nedostataka. Na primer, nedostatak vitamina i minerala poput željeza, vitamina B12 i kalcijuma može prouzrokovati zdravstvene probleme kao što je anemija, što negativno utiče na metabolizam i energetski nivo.

Uticaj niskokalorične ishrane na metabolizam

Niskokalorična ishrana ne utiče samo na trenutne fizičke funkcije, već ima dugoročne posledice na naš metabolizam. Naime, smanjen unos kalorija može:

• Usmeriti telo ka očuvanju energije, što podrazumeva usporavanje svih fizioloških procesa koji sagorevaju kalorije.
• Povećati rizik od smanjenja mišićne mase, jer telo koristi mišiće kao izvor energije kada nema dovoljno kalorija.
• Smanjiti nivo energije, jer je telo oslobođeno od dovoljnog broja kalorija potrebnih za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Zdravstveni rizici niskokalorične ishrane

Osim što niskokalorična ishrana može usporiti metabolizam i dovesti do gubitka mišića, ona takođe nosi i rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema:

1. Nedostaci hranjivih tvari: Niska kalorijska vrednost može značiti da ne unosimo dovoljno esencijalnih hranjivih materija, što može uticati na funkciju organa i smanjiti imunitet.
2. Hormonalne promene: Dugoročni niskokalorični režimi mogu poremetiti ravnotežu hormona, što može uticati na menstruaciju kod žena, reproduktivno zdravlje i ravnotežu energije.
3. Oslabljeni imunitet: Neadekvatan unos kalorija može oslabiti imunitet, čineći nas podložnijim infekcijama.

Zaključak

Kalorije su esencijalne za ljudsko telo, ali njihov unos mora biti uravnotežen. Prekomerni unos može dovesti do povećanja telesne mase i problema sa zdravljem, dok premali unos može izazvati niz negativnih fizioloških i mentalnih efekata. Ključno je slušati svoje telo i unositi količinu kalorija koja odgovara njegovim potrebama, uzimajući u obzir fizičke aktivnosti i opšte zdravstveno stanje. Ako smanjimo unos kalorija, važno je osigurati da i dalje unosimo sve potrebne hranjive tvari kako bi telo ostalo zdravo i funkcionalno. U krajnjoj liniji, zdravlje je u ravnoteži između unosa i potrošnje kalorija, pa je najvažniji cilj održati taj balans kako bi telo funkcionisalo optimalno.